Izvor: Kolektiv.co.rs, 07.Mar.2017, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene RTB-a: Violeta Piljević (Flotacija “Veliki Krivelj”)
Dvadeset godina do posla u struci Pre zaposlenja u tehničkoj pripremi kriveljske fotacije Violeta je radila kod privatnika, godinama držala tezgu na buvljoj pijaci da bi školovala decu i zato ceni svoj posao u RTB-u. – Sa koleginicama Jasminom i Anom, polovinu posla obavlja u pogonu, polovinu u laboratoriji, a dobar timski duh govori da odgovorno rade ono od čega zavisi da li će se “pokupiti” sav bakar iz siromašne kriveljske i rude sa Cerova FLOTACIJA “VELIKI KRIVELj”. – Sedma je godina kako Violeta Piljević radi u tehničkoj pripremi kriveljske flotacije. Ona je tehničar za pripremu mineralnih sirovina i posao u struci čekala je čitavih 20 godina! Pre toga radila je, kaže, kod privatnika, držala tezgu sa garderobom na buvljoj pijaci. Uglavnom, nije sedela kod kuće jer ima dva sina koja je valjalo školovati. Te godine za pijačnom tezgom, kada je gotovo svih 365 dana provodila na suncu, kiši, vetru, snegu, težak su period u njenom životu koji, kako nam reče, nikad ne može da se poredi sa ovim što sada radi, a što takođe nije lako. Ta iskustva učinila su da ceni ovaj posao u RTB-u i odgovorno ga obavlja. Ni njen suprug Siniša nije na lakom poslu, radi na Jami, dok je stariji sin Marko, apsolvent Hemijskog fakulteta u Beogradu. Mlađi, Mihailo, krenuo je majčinim stopama, u trećem je razredu Tehničke škole i takođe uči pripremu mineralnih sirovina. –Kad sam posle 20 godina od završetka srednje škole zakoračila u flotaciju, odmah sam shvatila da je škola jedno, a posao nešto drugo. To spajanje teorije i prakse kod mene je bilo uspešno dobrim delom zahvaljujući i tome što sam počela da radim sa jednom od najboljih tehničarki – Vericom Stojanović – od koje sam dosta naučila. Naš zadatak u tehničkoj pripremi zapravo je ono što govori njen naziv, da ispratimo kakva ruda ulazi u proces, a potom je, iz faze u fazu, kontrolišemo kako bi njena prerada do koncentrata bakra odgovarajuće sadržine i vlažnosti bila što efikasnija. Pogonski deo našeg posla podrazumeva merenja gustina, titracija, Ph-vrednosti, granulo-analizu, uzimanje i pripremu uzoraka za hemijsku analizu. Vrlo često obavljamo i tzv. snimanja, odnosno uzorkovanje pojedinih delova tehnološkog procesa kao što su mlevenje i flotiranje. Posle toga, ovde, u laboratoriji, pripremamo i obrađujemo rudu i vršimo laboratorijske oglede. Flotacija je pogon u kome je, po rečima naše sagovornice, vrlo bitan timski rad, a da je u tehničkoj pripremi on takav, brzo su nas uverile i Violetine koleginice Jasmina Grujić i Ana Adamović. One su se spontano priključile razgovoru o poslu od koga dosta zavisi da li će se u pogonu, sada već sa najmodernijom opremom, „pokupiti“ što više bakra iz siromašne kriveljske i rude sa Cerova i novoj topionici isporučiti koncentrat traženog sastava. Zbog toga svaki deo svoga posla moraju valjano da obave jer, primera radi, od onoga što one nađu prilikom sejanja (kad se kontroliše krupnoća mlevenja), to se saopštava smenskom inženjeru i on na osnovu toga povećava ili smanjuje tonažu, vodi proces. Detaljnije opisan, taj deo posla tehničke pripreme koji sledi posle mlevenja, a pre flotiranja rude, sastoji se u sledećem: – Uzmemo uzorak – objašnjava Violeta – izmerimo gustinu i Ph-vrednost, filtriramo ga, isušimo, odmerimo 100 grama, prosejemo na sitima od 50 do 200 meša (reč je o mikronima) i po tome vidimo koliko je dobro mlevenje. Deo našeg posla je i da proverimo da li su dobro rastvoreni reagensi, tzv. koncentracija KEH-a. Violeta je došla u kriveljsku flotaciju dok se još radilo sa starom opremom, sada se radi sa novom, ali se u poslu tehničke pripreme, imajući u vidu njenu ulogu, nije mnogo toga promenilo. – Inženjerima je svakako lakše – kaže ona – zato što kompletan proces prate preko kompjutera, ali tehnička priprema poverava i uzorke koji se na nekim mestima automatski uzimaju, uređajima koji su kalibrisani na osnovu naših parametara, podataka koje smo mi dale. Na kraju smene mi odemo, pokupimo uzorke, pripemimo ih i šaljemo na analizu. Posle svega što je prošla čekajući dve decenije na ovaj posao, Violeti ništa ne pada teško. Ipak, rad u trećoj smeni je za ženu malo veći napor: – Bez problema izdržim noćnu smenu – kaže ona – ali sutradan imam obaveze prema deci, poslove u kući, tako da mi je taj dan malo naporniji od drugih. U kriveljskoj flotaciji ima dosta žena, ali malo njih radi po smenama. Inače, pola smene obično budemo u pogonu, a pola u laboratoriji. Jer, na svakih sat vremena moramo ručno da uzimamo uzorke sa mesta gde se to ne čini automatski, a dok se obiđe čitav pogon, prođe prilično vremena. Odnos flotera prema koleginicama, prema Violetinoj oceni, dobar je. – Drugačije – keže ona – ne bi ni moglo da se radi. Uvek nam priskoče u pomoć jer ima dosta mesta koja su teško pristupačna za uzimanje uzoraka, pogotovo u trećoj smeni. Tako se jalovina uzorkuje iz kanala koji je napolju, dole u šumi, pa to redovno obave kolege. Pomažu nam i pri uzimanju uzoraka (preliva) sa ciklona. Mi to ne zaboravimo, već im se odužimo, skuvamo kafu, čaj, nije nam teško. Što se tiče njihove pažnje za Osmi mart – nikad ne izostane. Obraduju nas cvetom, čokoladom, ali pravi poklon zapravo je ovo što nam pomažu svakog dana pri uzorkovanju, jer to, ipak, nije njihova obaveza, već čista dobra volja!
.jpg)
