Izvor: Kolektiv.co.rs, 07.Mar.2016, 14:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žene RTB-a: Slađana Trailović (Površinski kop RBM-a)

Posao lakši uz osmeh i lepu reč   Na pomoć i razumevanje kolega, kao jedina žena u smeni, uvek može da računa jer su solidarnost i kolegijalnost odlika koju rudari pokazuju u svakoj prilici RBM. – U proizvodnji Rudnika bakra Majdanpek rudarski „hleb sa sedam kora“ zarađuje i stotinu žena koje rame uz rame sa svojim kolegama ispisuju nove stranice vekovne istorije rudarenja u ovom kraju. Ne voze teška vozila, ne upravljaju bagerom i bušilicama, ali predstavljaju deo lanca u kojem nema slabih karika. Na odgovornim i najosetljivijim mestima, predano i vredno, rade poverene im poslove ne prigovarajući smenskom i radu u teškim uslovima. Jer, “one rade u rudniku i život im nije lak”… – Moja neostvarena želja je da naučim da upravljam bagerom. Teška vozila me ne privlače, to prepuštam drugima, ali bager, to bih baš volela – kaže Slađana Trailović (43), jedina žena dispečer u Rudniku bakra Majdanpek. Od 17 godina rada u RBM-u, prethodnih 10 provela je na Površinskom kopu gde je, najpre, radila na transportnom sistemu, potom kao rukovalac pumpnih stanica za odvodnjavanje, a onda postala dispečer. – Posao dispečera fizički nije težak, mada podrazumeva odgovoran rad za koji treba biti odmoran i spreman jer zahteva veliku koncentraciju, stabilnost i smirenost. Nakon toliko informacija koje se prime i proslede, pošto treba ispratiti svaku mašinu, svako vozilo i o radu, a posebno eventualnim problemima, izvestiti sve koji o tome treba da budu obavešteni, ponekad se oseti umor i iscrpljenost. Ali, ne toliko da se posao ne obavi kako treba, sa osmehom na licu i uz lepu reč. Tako je lakše i bolje za sve. Pošto sam jedina žena u smeni, kolege se trude da mi olakšaju posao, da pomognu i to je ono na čemu sam im zahvalna. Naš posao zahteva timski rad, funkcionišemo kao celina sa puno razumevanja, prave komunikacije, poštovanja, pa čak i druženja. Lekcije o tome Slađana je savladala davno kao neko ko potiče iz rudarske porodice i u takvoj živi. Jer, otac Mile je u zasluženu penziju otišao iz majdanpečke flotacije, a suprug Željko radi kao vozač teških vozila, pa su “na poslu kolege u istoj smeni, a supružnici van rampe”. U oba slučaja, jedno su drugom najsnažnija podrška, jer znaju koliko su odgovorni i teški poslovi koje rade. – Uz kolegijalnost, solidarnost je posebna odlika rudara koju moje kolege pokazuju u svakoj prilici, zbog čega sam, naravno, ponosna, ali i srećna što radim sa njima. Rad u potpuno muškom okruženju ima i mane. Ne nedostaju mi mali ženski razgovori, ali zasmeta kada primetim da sam nesvesno prihvatila neki njihov, tipično muški izraz. To su, međutim, sitnice, važno je da dobro i odgovorno radimo, da odlično sarađujemo, pa i rezultati ne izostaju. Jer, zato smo tu, da bismo radili. A uvek ima i šale, ali i dobrih želja sažetih u kratkom rudarskom “Srećno” kojim počinjemo i završavamo rad.

Nastavak na Kolektiv.co.rs...