Izvor: Kolektiv.co.rs, 06.Mar.2017, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene RTB-a: Radmila Trujić (RBM)
“Žene ne treba da se plaše posla u rudniku” Ovo je poruka naše sagovornice koja 34 godine radi u Tehnološkom birou i savršeno poznaje delove za održavanje u svim proizvodnim celinama RBM-a koje izrađuje mašinska radionica Proizvodnih usluga RBM.- U pogonu Proizvodnih usluga, koji slovi za generator štednje i racionalizacija Rudnika bakra Majdanpek, na prvom koraku ka realizaciji svake ideje je Tehnološki biro. U njemu 34 godine neprikosnoveno vlada obavezama i uspeva da prikupi sve neophodno Radmila Trujić, mašinski tehničar. Nekada je njen posao radilo šestoro zaposlenih, a sada ona sama prima radne zahteve sa dokumentacijom iz svih pogona, jer se tu izrađuju gotovi proizvodi, obavlja dorada i reparacija starih delova za sve celine Rudnika. –Bila sam stipendista RBM-a u kojem je već radio moj otac, dva brata, dok su sestra i treći brat zaposlenje pronašli u “Zlatari Majdanpek”. Kada sam počela, u radionici je bilo dosta žena, radile su kao varioci, u pripremi i bile povezane sa ekonomskom službom. Kako su zbog penzija i kroz socijalne programe baš sve otišle, a ja ostala, nekoliko godina radila sam i u alatnici i svoj posao – objašnjava Radmila svoju dobru upućenost u poslove. Navodi da se upravo tu, kod njih, izrađuju delovi za održavanje flotacije, drobljenja, transportnog sistema, teških vozila, a poverena im je i dorada, reparacija starih delova: – Ranije je bilo lakše raditi u RBM-u. Bilo je više radnika, imali smo po jedno zaduženje, jedan posao. Sada svako od nas ima više obaveza. Nekada smo jednostavno preuzimalii materijal sa placa, sekli koliko je potrebno, spremali za izradu određenog dela i, na kraju, proveravali gotove proizvode. Sada se za ono što nedostaje „snalazimo“ po otpisnim magacinima, pretražujemo zalihe starih osovina i zavrtnjeve koji mogu da se dorade u delove. Delovi se, kaže Radmila, izrađuju na osnovu dokumentacije. Upravo tu, izrađene su i reparirane rolne za transportne sisteme, te neka druga postrojenja od značaja za dalji rad Rudnika. – Naši radnici ostvaruju velike uštede Rudniku, sa željom da se bar deo tako sačuvanih sredstava usmeri u nabavku opreme koja bi zamenila ovu iz 60-tih godina prošlog veka, uz koju bi mogli da radimo i više i bolje – kaže Radmila, koja ophođenje svojih kolega opisuje kao krajnje fer. Koleginice prihvataju kao sebi ravne, a spremni su i da pomognu kada zatreba. –Mi žene zaposlene u RBM-u ranije smo se više družile i imale gde da izađemo, a sada su se te mogućnosti smanjile i svele na kućne posete i druženja. Gradu nedostaje i mladost i stručni smerovi koji bi školovali Rudniku potreban kadar. Uz radnike sa iskustvom malo je mladih da im znanje prenesu – kaže Radmila i za primer navodi strugarsko odeljenje, gde nekoliko decenija nije zaposlen ni jedan radnik. Radmila je ponosna na svoju decu, sina koji studira ekologiju u Boru i ćerku koja je na master studijama književnosti u Novom Sadu, kao i na svoje godine u RBM-u. – Žene ne treba da se plaše posla u rudniku, jer nije težak kada se zavoli. Uslovi nisu idealni, ali ni posebno teški. U posao se ulazi lako, samo kada se želi i hoće – poručuje naša sagovornica zadovoljna što kolege i pretpostavljeni uvažavaju njen trud, zalaganje i rezultate.
