Izvor: 025info.rs, 26.Nov.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto volimo kafanu?
U kafanu se nekada ulazilo bez problema, a danas često stojimo u redu za čekanje. Vodile su se rasprave, sklapale zavere i pisale pesme, a danas jedva čujemo jedni druge. Postoje li prave kafane danas ili ne, stvar je rasprave. Ono što ostaje kao istina jeste da Srbi vole kafane!
Prva kafana u Evropi pojavila se u našoj zemlji, negde na Dorćolu, 1552. godine. Od tada do danas postala je institucija. Od „kuće u kojoj se pije kafa”, pretvorila se u mesto okupljanja intelektualaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu 025info.rs << i to od umetnika do političara. Knez Miloš je čak zakonom uredio šta se sme, a šta ne u kafani. Ono što je uvek ostalo dozvoljeno - u njoj se mnogo i dobro pilo i jelo. Hedonizam i čista ljubav prema životu veličani su muzikom tamburaša i drugih orkestara.
Nazivi kafana odavali su duh grada. Tako je Branislav Nušić zabeležio da su nosile imena po svojim gazdama. „Šiška – Lazina”, „Petka baštovana”, „Pere Džambasa”. Pojedina su dobila ime prema mestu na kome se nalaze. „Tekija”, „Ladno kupatilo”, „Čubura”. Pojedinima su kumovali predmeti ili oznake u blizini. Tako su nastale kafane „Dva jablana”, „Zlatna rupa”, „Palidrvca”. Bilo je i onih gde se po nazivu znalo ko se tu okuplja: „Trgovačka kafana”, „Ratar”, „Devet kočijaša”. Tek polovinom XIX veka u Beogradu jača uticaj iz Vojvodine, pa nastaju kafane sa izmišljenim nazivima. „Srpski kralj”, „Ruski car”, „Češka kruna”. Potom su se počeli davati nazivi gradova, zemalja, ljudi, ali i lirska imena.
Karirani stolnjaci, bokali vina i rustični ambijent vraćaju nas u stara vremena.Tako je i u kafani „Ona moja”. Specifičan duh, niske cene i neverovatna prijatnost. Ovde se osećamo slobodno,nesputano. Kafana je mesto susreta dobronamernih ljudi,otvorenog srca i boemske duše. Tako bi barem trebalo da bude. Svima koji dolaze u kafanu, važan je istinski provod u kome zaista uživaju. Nova poznanstva, obavezni bakšiši konobaru i nekoliko tura (ili litara) ovde se podrazumevaju.
Kad pesma pogodi u srce, i zaiskri suza u oku, konobar je taj koji zna da je vreme za još jednu čašu. I taj koji je uvek spreman na to da neka od njih bude razbijena. Isto je i kada se slavi, mada se tada obično više prosipa.
Kafana nije samo deo noćnog provoda. U nju se svraća ponekad, usput, ali i svakodnevno. Kafa i rakija, jer tako se uživa. Važno je poštovati ovu tačku susreta različitih svetova. Ovde ćete videti i profesora i građevinskog radnika. Jednaki, bez razlika u obrazovanju, finansijama i načinu života. Ona spaja i čini svet drugačijim. U njoj se odmara,opušta,raspravlja i miri.
Kada sledeći put uđete u kafanu, zamislite kako se to nekada radilo. Odajte počast svim boemima koji su je posećivali i nazdravite budućim vremenima – jer dok je ljudi u Srbiji, koji vole život, biće i kafana.
