Izvor: Kolektiv.co.rs, 04.Jul.2017, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za kriveljskim floterima najuspešniji mesec
Dobra iskorišćenja i količine Iz 850.000 tona rude sa kriveljskog i 160.000 tona sa kopa “Cerovo” dobijeno 2.186 tona bakra u koncentratu, uz iskorišćenje od preko 85 procenata FLOTACIJA “VELIKI KRIVELj”. – Kriveljski floteri ubeležiće jun kao najuspešniji mesec u ovoj godini. Pema rečima upravnika Saše Milića proizvedeno je 2.186 tona bakra u koncentratu, a iskorišćenje je preko 85 odsto. U preradi rude sa kriveljskog kopa veoma su blizu plana, dok će sa “Cerova” dostići 85 odsto predviđenih količina, pošto je tamošnja ruda veoma tvrda. – Prerađeno je preko milion tona rude sa oba kopa – kaže Milić. – Sa kriveljskog oko 850.000 tona, a sa “Cerova” oko 160.000 tona. Ruda je dobra, flotabilna, što je jedna od povoljnosti za ovako dobre rezultate, a i sadržaj bakra u kriveljskoj je solidan. Iznosi 0,30 odsto, a reč je o veoma pouzdanim podacima dobijenim automatskim presekom mlaza svakih 15 minuta na svakoj mlinskoj sekciji. Ovako dobri rezultati govore da nova oprema dobro radi, a mi nastojimo da očuvamo njenu funkcionalnost. Havarija na jednom bubnju i zastoj od 24 sata nije pokvarila mesec floterima. Problem su sanirali i za to vreme obavili još neke poslove. – Sada se spremamo – dodaje Milić – za zastoj od dan i po početkom jula kada ćemo zameniti dva preostala reduktora na traci od drobljenja do flotacije. Taj posao biće mnogo komplikovaniji nego zamena prva dva pre godinu dana koji odlično rade. Ove i još neke poslove smo, inače, najavili za jun, ali smo ih odložili zbog pomenute havarije. U julu ćemo zameniti i čelo mlina sa kuglama na drugoj mlinskoj sekciji koje je stiglo, a saniraćemo i bunker na “Cerovu”, obložiti čelo mlina sa šipkama i očistiti bazene za povratnu vodu. Zamena plašta na mlinovima ovdašnje treće sekcije verovatno će sačekati avgust jer je reč o velikom poslu koji neće trajati manje od sedam dana, a uvek je bolje da se obavi blagovremeno, planski, nego havarijski. Što se tiče jalovišta, u toku je razrešenje poslednjih nedoumica na projektu nadvišenja brana “Polja 1” do 393. kote sa kojim bi flotacija trebalo da “preživi” godinu i po dana dok se ne napravi novo, tzv. nulto polje jalovišta čiji je projekat, takođe, pri kraju. Zbog isparenja, ni floterima nije bilo lako na velikim vrućinama. U pogonu je, kaže upravnik, sigurno desetak stepeni više nego napolju zbog rada brojnih elektromotora. Zato je u hali otvoreno sve što može da se otvori kako bi se napravila prirodna ventilacija, jer je povećana temperatura na ležajevima i elektromotrima mlinova, pumpi… Ali, to su, kaže Milić, očekivani problemi sa kojima se floteri bore i imaju svoje načine da ih reše. Nastoje da ne rade neke prezahtevne poslove, prave pauze tokom rada, a i voda im je nadohvat ruke, pa se i tako rashlade.
