Izvor: TimockeVesti.net, 10.Jul.2023, 05:01

ZLATOM OBOJENA ISTOČNA SRBIJA

Kučevo, 10. jul – Da nije nastao hit „Zvižduk u osam”, malo je verovatno da bi neko tako često pominjao Kučevo. U maloj varošici na istoku Srbije rođen je Đorđe Marjanović, ali to je tek jedan od razloga što se ovo mesto upisalo u značajne toponime naše zemlje.
Kučevo je deo neprocenjivo bogatog i atraktivnog Homoljskog kraja.
Pojedini spisi navode da se u vreme vladavine Rimljana Kučevo zvalo Guduskum i da je predstavljalo važan rudarski centar, ali postoji i trag >> Pročitaj celu vest na sajtu TimockeVesti.net << da su mu Sloveni kasnije promenili ime u Kučevo.
Zaštitni znak grada je i jedna od najzlatonosnijih reka Evrope, reka Pek koja teče kroz Kučevo.
Eksploatacija zlata iz rečnih nanosa Peka počela je dolaskom Rimljana – posebno u periodu vladavine cara Hadrijana, da bi je u srednjem veku nastavili srpski kraljevi.
Ispiranje zlata kao zanat
U drugoj polovini 20. veka prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok je eksploatacija ispiranjem zlatonosnog rečnog peska tradicionalnim načinom gotovo potpuno zamrla.
Takozvani ‘’vlaški” ispitak je verovatno najstariji tip ispitaka. Datira još iz vremena pre dolaska Rimljana u ove krajeve. Ovalnog je oblika i izrađuje se od mekog drveta, kao što su joha ili topola Danas to rade samo zaljubljenici u prirodu i stare zanate. Živorad Jovanović jedan je njih i spada u retke tradicionalne ispirače zlata, koji ima licencu Ministarstva rudarstva i energetike.
Živorad u razgovoru za „Magazin” kaže da mu je to hobi. Radi to kao što bi neko išao na pecanje i uživao u boravku u prirodi. On ispiranje zlata predstavlja kao zanat i veštinu na raznim manifestacijama i turističkim smotrama.
Kaže da su ljudi mahom oduševljeni – do trenutka dok im ne objasni da je u pitanju izuzetno težak posao, jer se koriste samo kramp, lopata, ispitak, vešeraj i ovčije runo.
Za gram zlata, priča, nekada je potrebno i godinu dana rada, strpljivo skupljanje grumenčića koji se kasnije obrađuju i tek kao poluga prodaju Narodnoj banci Srbije.
– Ima tu mnogo truda i rada, ali ja volim ovaj zanat. Mene je moj deda Stanimir svemu naučio, ja sam znanje preneo sinu Milošu, koji mi nekada pomaže. Sreća u ovom poslu igra ključnu ulogu, ali treba osetiti i znati gde da se zabode pijuk. A potom na red dolazi dosta sati u vodi i kopanja i teškog fizičkog rada – navodi Živorad.
Kroz ovčije runo
Otkriva i da je glavna tajna otkriti prvi grumen:
– Kada nađete prvih nekoliko zrnaca, posle ide sve lakše, jer za početak znate da kopate na pravom mestu.
Pek jeste zlatonosan u velikoj meri, ali su njegove pritoke daleko bogatije.
– Najveći grumen zlata koji je iskopan u ovim krajevima bio je devet grama težak. Ali, to je zaista retkost. Sve počinje ručnim ispiranjem peska. Kada uzmete gusto ovčije runo i kroz njega procedite pesak, ostaće samo po koji grumen zlata ako ga ima, jer je ono teže. To je znak da ste na dobrom putu i tada počinje prava potraga za svakim grumenčićem – objašnjava iskusni ispirač zlata iz podnožja Homoljskih planina.
Najveći bager na Peku Početkom 1930. godine, u selu Neresnica, akcionarsko preduzeće u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik planiralo je intenzivnu eksploataciju zlata i postavilo je na Peku najveći bager, po veličini drugi u svetu, odmah iza bagera nemačkog kralja u Indiji.
Neresnica, Bager za ispiranje zlata Gigantski bager je proradio 12. oktobra 1934, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Tokom decenija rada iz Peka je izvadio više od sedam tona čistog zlata.
Lična karta Kučeva Reljef
Kučevo se sastoji iz ravničarskog i brdsko-planinskog dela. Ravničarski deo obuhvata Zvišku kotlinu i južni deo Braničeva, dok brdsko-planinski deo čine šumoviti predeli Zviških planina, Severnog Kučaja i severozapadni obronci Homoljskih planina.
Reke
Pek je najveća reka u opštini Kučevo, a njegove najveće pritoke su Železnička reka, Brodica, Dubočka reka, Gložana, Komša, Bukovska reka, Ševička reka, Kučajnska reka i Rakovobarska reka.
Privreda
Najbolje uslove za razvoj imaju drvna industrija i industrijska prerada kamena. Važna privredna grana ovog kraja je i poljoprivreda, posebno stočarstvo.
Turizam
Ovaj kraj je izuzetno bogat očuvanim prirodnim bogatstvima. Tu su pećine, šume, čisti vodotokovi i mineralne vode, zanimljivi narodni običaji i manifestacije s dugom tradicijom, kao i bogato arheološko nasleđe.
Gastronomija
Med, sir, kačamak i jagnjetina u Homolju imaju sasvim poseban ukus zbog pašnjaka i šuma bagrema.
Izvor: Politika
Članak ZLATOM OBOJENA ISTOČNA SRBIJA se pojavljuje prvo na Borske Narodne Novine.

Nastavak na TimockeVesti.net...