Izvor: Kolektiv.co.rs, 26.Jan.2016, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnički projekat: „Mi ❤ bakar i bakar ❤ nas”
Bakar se „vraća kući“ Istraživanje postavlja pitanje kako da krenemo dalje od uskog delokruga današnjih tehnologija i sistema razvoja. Kroz film i zvuk, ovo je priča o cirkulaciji bakra kroz društvo, ali u jednom novom smeru – iz električnih uređaja “nazad” do zemlje – kaže Mirko Nikolić, autor slojevitog projekta koji je od 19. do 24. decembra predstavljen u Beogradu. – Usled bizarnog razvoja tehnologija – dodaje Nikolić – danas se ne rudare samo zemlje, i mi smo predmet rudarenja – kopanja podataka. Korporativni internet-giganti pretvaraju nas u resurse nalik kamenju, spremnom za vađenje, livenje u databaze, prodaju reklamnim kompanijama itd. U doba informacionog i ekstraktivnog kapitalizma, naši životi veoma nalikuju mineralnim životima… BOR – BEOGRAD. – Od 19. do 24. januara u beogradskom Kulturnom centru „Grad“ – izložbom, performansom i simpozijumom o odnosu vizuelnih umetnosti i savremenih filozofskih pravaca – predstavljen je multimedijalni umetničko-istraživački projekat Mirka Nikolića „Mi ❤ bakar i bakar ❤ nas: mineralizacija”. Realizovan je uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje republike Srbije kao deo petogodišnjeg EU kulturnog projekta “Frontiers in Retreat” (učestvuje sedam zemalja) koji će biti završen velikom izložbom u Helsinkiju i Beogradu. Različite faze projekta odvijaju se na lokacijama u Finskoj i Velikoj Britaniji, a u Srbiji u saradnji sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor, ovdašnjim Tehničkim Fakultetom i niškim centrom za reciklažu obojenih metala Jugo-impex EER i “ćerkom kompanijom” E-reciklaža. Projekat je i segment Nikolićevog istraživanja iz oblasti “Umetnost i mediji” u okviru njegovih doktorskih studija na Vestminster univerzitetu u Londonu. Dobar deo ovog zanimljivog poduhvata Nikolić je realizovao u Rudarsko-topioničarskom Basenu, pa smo njegov drugi boravak (13. janauara), zajedno sa saradnicima – Marikom Troili (Švedska) i Duškom Jelenom (Srbija) – iskoristili za kratak razgovor. Nakon što je u usijanu šljaku nove topioničke peći ubacio kilogram-dva bakra i njegovih kristala dobijenih reciklažom raznih elektronskih uređaja, žica i kablova, a potom tu šljaku, ohlađenu, simbolično vratio u zemlju, u stari borski kop, zamolili smo ga da nam objasni šta je njegova, odnosno poruka projekta „mi ❤ bakar i bakar ❤ nas vol. 3: mineralizacija”. –Kroz film i zvuk, ovo je priča o cirkulaciji bakra kroz društvo, ali u jednom novom smeru – iz električnih uređaja “nazad” do zemlje. Pratimo transformacije ovog metala od reciklažne fabrike, preko laboratorije borskog Tehničkog fakulteta, topionice Rudarsko-topioničarskog basena, sve do Starog kopa u Boru. Posle dužeg putovanja iz rude do čistog bakra i njegovog “života” u električnim uređajima, u ovom performansu bakar se “vraća kući”, prvo u kamen, pa zatim u kop iz koga je krenuo na svoje putešestvije iznad zemlje. Ali, ni ovde nije kraj priče, već sada Zemlja preuzima glavnu reč i ponovo počinje da “radi” sa molekulima bakra. Možda će se u nekoj dalekoj budućnosti kroz interakciju podzemnih elemenata i sila formirati neki novi mineral i možda će neka buduća civilizacija ponovo da ga iskopa. Mineralizacija simbolički pokušava da uključi Zemlju u ekonomsko-tehnološke procese otvaranjem ili produženjem ciklusa proizvodnje i reciklaže, tj. usporenjem naših možda prebrzih ili prekratkih tokova. Ističući da je bakar naš najstariji metalni saputnik, Nikolić iznosi zanimljivo zapažanje da naši IT-uređaji sadrže na desetine metala, ali i ljudi su, po rečima ruskog mineraloga i biohemičara Vladimira Vernadskog (1863-1945), takođe “šetajući, govoreći minerali”. – Milioni godina mukotrpnog Zemljinog rada su kompresovani u sitne kompjuterske čipove i naše fiziološke sisteme, praveći kola koja provode informacije brzinama na nivou nanosekundi. Usled bizarnog razvoja tehnologija, danas se ne rudare samo zemlje, i mi smo predmet rudarenja – kopanja podataka, kaže naš sagovornik. – Korporativni internet-giganti pretvaraju nas u resurse nalik kamenju, spremni za vađenje, livenje u databaze, prodaju reklamnim kompanijama itd. U doba informacionog i ekstraktivnog kapitalizma, naši životi veoma nalikuju mineralnim životima… Mladi doktorant podseća da na tlu istočne Srbije već oko 85 miliona godina stanuje bakar i uz njega, mada mnogo kraće, i ljudi. Još pre oko sedam milenijuma ovde su nicali i razvijali se neki od najstarijih rudnika Evrope. U raznim periodima tokom bronzanog i gvozdenog doba, zatim antike i srednjeg veka, u ovim predelima naporno su radile generacije rudara. Moderni borski rudnik je aktivan već 113 godina, a na vidiku su i nova ležišta. – Geološki procesi se po definiciji odvijaju kroz vremena daleko van ljudskog domašaja, ali u ovom periodu istorije čovek je možda glavni geološki činilac na planeti. “Mi ❤ bakar i bakar ❤ nas” postavlja pitanje kako da krenemo dalje od uskog delokruga današnjih tehnologija i sistema razvoja – kaže Nikolić. –U ovom trenutku – dodaje naš sagovornik – svetske geološke institucije raspravljaju da li treba prihvatiti predlog da smo ušli u novu geološku eru pod imenom antropocen. Po ovom predlogu, najveći uticaj na Zemljinu strukturu sada vrši čovek, “anthropos”. Bez obzira na ishod ove naučne debate, ideja antropocena može da se shvati kao poziv da ljudska vrsta počne da deluje na istinski geološkom vremenskom rasponu, uzimajući u obzir dinamike i načine bivstvovanja drugih elemenata. Pored vađenja i metalurgije, možemo li sa mineralima da skujemo i neke druge legure, veze usmerene ka zajedničkoj dubokoj budućnosti? Da susretnemo Zemljinu koru na pola puta, u tom smeru gotovo još da nismo ni kročili…
