Izvor: Kolektiv.co.rs, 21.Apr.2016, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kriveljskoj flotaciji napreduju u iskorišćenju metala iz rude
Osnovno flotiranje “povereno” automatici Iskorišćenje bakra stiglo do 81 odsto, subjektivni propusti minimalizovani jer se sve prati uz pomoć, senzora, kamera, hemijskih analizatora, kompjutera, a reagenasi, vazduh i ostalo automatski dozira – kaže upravnik Saša Milić. – Nakon rekonstrukcije mnogo je lakše raditi u kriveljskoj flotaciji, a biće još bolje kad se zamene plaštovi prve i treće mlinske sekcije, pošto je na drugoj to već učinjeno KRIVELjSKA FLOTACIJA. – Kriveljski floteri u aprilu treba da prerade 825.000 tona rude sa tamošnjeg kopa i 180.000 tona sa “Cerova” i isporuče 2.070 tona bakra u koncentratu. Sredinom meseca bili smo u flotaciji i upravnik Saša Milić je ocenio da će do kraja meseca stići do pomenute količine bakra, ako se nastavi rad kao od početka aprila. Takođe je naglasio da sada mogu da postignu bilo koji kvalitet koncentrata koji od njih zahteva topionica. –Automatski sistemi modernizovane flotacije dobro rade – ističe Milić – zahvaljujući i svesrdnoj pomoći iz kompanije “Meco Minerals”. Pošto na mlinovima nije bilo većih zahvata više od 30 godina, otkad smo zamenili plašt na drugoj mlinskoj sekciji ona je pouzdana, vremensko iskorišćenje je preko 90 odsto! Tokom maja ili juna planiramo da zamenimo i plašt mlina sa kuglama prve sekcije, krajem godine treće, i tako stabilizujemo rad mlinova, što će se direktno odraziti na rezultate flotiranja i ostvarenje planirane prerade od 10,6 miliona tona rude godišnje. Na povećanju iskorišćenja stalno radimo i sada smo na 81, a cilj je 85 procenata. U tome nam ide naruku i sve flotabilnija ruda sa kriveljskog kopa, a mnogo je bolje i snabdevanje krečom iz Zagrađa. Kao važan posao koji je okončan početkom meseca Milić navodi start rudnika “Cerovo” nakon havrije reduktora na mlinu sa kuglama zbog koje je gotovo mesec dana stajao i kop, a veći broj zaposlenih bio na plaćenom odsustvu. Dok je pravljen reduktor, remontovane su sekundarne i tercijalne drobilice, zamenjen je veliki pogonski zupčanik na mlinu, kao i neki delovi hidrotransporta tako da je proces sada stabilan. U kriveljskoj flotaciji sada prepravljaju i pumpe da bi prevazišli ograničenja u procesu mlevenja i klasiranja. Time će flotiranje biti bolje a sa njim i iskorišćenje. Iako svakog meseca imaju poneki zahvat u delu flotacije koji nije rekonstruisan, kriveljska flotacija uspeva da ispoštuje i planove prerade rude i zamene obloga mlinova na devet meseci. Ove godine se “namestilo” da to rade dva puta – početkom i krajem godine. –Ipak, nakon rekonstrukcije i potpune automatizacije danas je mnogo lakše raditi u kriveljskoj flotaciji – ističe Milić. – Subjektivni propusti su minimalizovani i na osnovnom flotiranju kriveljske rude je automatizovano skoro sve – od doziranja reagenasa, nivoa pulpe, količine vazduha… Sve to radi u zaokruženom ciklusu sa hemijskim analizatorima. Samo na prečistačima je poluatomatika, a posebna linija za preradu rude sa “Cerova” još nije zaokružena u tom smislu. Borimo se da smanjimo troškove na svim poljima, počev od normativa, pa do rezervnih delova i usluga “trećih lica”. Najveće uštede imamo na šipkama i kuglama, uljima i mazivima, a stabilnijim radom sve tri mlinske sekcije (bez čestog puštanja i zaustavljanja sekcija) “pašće” i normativ na struji, što se već uočava. Naravno, prerada mora da bude sve bliže projektovanoj, a to je 440 tona na sat na sva tri para mlinova. Od Milića sazanajemo da je u toku i izrada projekta za nadvišenje brane flotacijskog jalovišta u “Velikom Krivelju” do kote 390 kojim će se produžiti njegov vek za još godinu dana. Tako će se dobiti vreme za izgradnju tzv. nultog polja i nulte brane uzvodno uz Kriveljsku reku. U njemu će se skladištiti jalovina narednih 15-ak godina, a možda i manje, zavisno od toga kolikim kapacitetom će raditi “Cerovo”.
.jpg)
