Izvor: Kolektiv.co.rs, 29.Nov.2014, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U foto-finišu na 95 odsto realizacije
Odbrojavanje: Još nepun mesec do cilja – mehaničkog završetka nove topionice D. Marinković: Sasvim smo blizu mehaničkog završetka projekta i 95 odsto svih radova je već okončano. – Ugrađene i montirane tone metala i čelika, kilometri kablova i cevi. – Početkom decembra počinje ispitivanje sve opreme “na hladno”, a to je završna faza. – Poodmakli radovi na tzv. pratećim objektima RTB. – Od sedam ujutru do sedam uveče, svakoga dana, na oba gradilišta u Boru, i na novoj topionici i na fabrici sumporne kiseline, predano radi više od 700 radnika – direktnih izvršilaca, ali i onih koji su zaduženi za nadzor, logistiku, bezbednost. Sa tom “podrškom”, broj ljudi koji su svakodnevno angažovani na gradilištima penje se na 800. Mnogo je izvođača radova, firmi različitog profila i specijalnosti, a samo beogradski “Energoprojekt” angažovao je 20-ak podizvođača na montaži čelične konstrukcije, opreme, cevovoda, elektrokablova, izolacije, elemenata instrumentacije. Nije nimalo jednostavno ukomponovati ih i organizovati rad od ranog jutra, pa sve do kasno u noć. Zato je, između ostalog, izgradnja nove topionice u Boru s pravom nazvana “najvećim i najsloženijim projektom na Balkanu”. Provera glavne duvaljke zakazana za početak decembra Hladna proba za veliku glavnu duvaljku zakazana je za drugi decembar, saznajemo od Marinkovića. Proba, kako kaže, podrazumeva proveru ispravnosti svih sistema koji su u funkciji rada duvaljke kako bi ona mogla da se pokrene uz pomoć elektromotora. Treba i mora da bude obezbeđeno kontinualno snabdevanje električnom energijom, upravljački sistem mora da bude ispravan, takođe i onaj za podmazivanje koji podrazumeva sisteme za hlađenje i zagrevanje ulja. Duvaljka će tada biti puštena u rad bez transporta gasova, ali – to je njena hladna proba. Na izmaku novembra, dakle na nepun mesec od cilja – mehaničkog završetka rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline – bilans rada tih 800 ljudi je sledeći: na oba gradilišta (u objekte i instalacije) ugrađeno je oko 15.000 kubika betona, montirano je više od osam hiljada tona čelične konstrukcije, sedam hiljada tona mašinske opreme i više od hiljadu tona vatrostalnog i kiselootpornog materijala za ozidavanje peći i sudova u fabrici sumporne kiseline. Montirano je mnogo elektrike, automatike, izolacionog materijala, panela za fasadno oblaganje objekata, termičke izolacije za sudove, opremu, gasovode, cevovode. Ugrađeno je, takođe, više od 10 kilometara cevnih instalacija od ugljeničnog i nerđajućeg čelika, ali i od FRP materijala, a oko 12 kilometara bakarnih cevi ugrađeno je samo za hlađenje fleš peći. -Devedeset pet procenata svih radova je završeno i sasvim smo blizu mehančkog završetka– kaže direktor projekta nove topionice Dragan Marinković. – Spoljni radovi na svim objektima su maltene završeni i ostale su samo još male deonice kanala za transport gasa, odnosno gasovoda velikog prečnika, a to se radi ovih dana. Električna povezivanja su u završnoj fazi, pa je preostalo još podešavanje opreme za upravljanje u komandnim sobama, hidrotestovi nekih instalacija (jer, svaka deonica, pre nego što se poveže u sistem, mora da se ispita na određeni pritisak) i završeci termičke izolacije na objektima koji, po hodovniku, najpre moraju da prođu hidrotestiranje. Ispituju se instalacije, pregledava se mašinska oprema, dovršavaju stepeništa, ograde, fasadno zatvaranje i za koji dan treba da počne funkcionalno hladno ispitivanje svake opreme. Znači, stavljaju se pod napon pogonski elektromotori i mašine se pokreću da se vidi njihova funkcionalnost u hladnom stanju. To je završna faza i već smo, u prilog toj činjenici, počeli da demontiramo veliki kran jer je on “odradio svoj posao”– ističe Marinković. Prvi čovek projekta nova topionica kaže i da su radovi na tzv. pratećim objektima u poodmakloj fazi. – Građevinski radovi na novoj Energani su završeni, unutra se ovih dana unose oprema i instalacija, pa je i to u završnoj fazi. Krajem januara naredne godine stići će turbina i generator, a ostala oprema je tu i montira se. Objekat je vrlo lep. -Postrojenje za tretman otpadnih voda – dodaje Marinković – takoreći je završeno jer je ostalo samo da se montiraju pumpe i poveže elektrika, što se sada radi. Instalacije za vodu, vazduh, kiseonik i azot su u završnoj fazi, a za struju su gotove. Što se tiče rashladnih sistema, a imamo ih dva (jedan za hlađenje vode u topionici i sličan za hlađenje vode u fabrici sumporne kiseline), radovi su, takođe, u završnoj fazi. Za onaj u topionici, građevinski poslovi (iskopi i beton) su gotovi, a počela je i montaža rahladnog tornja za hlađenje vode. Kod rashladnog tornja za fabriku sumporne kiseline je situacija malo komplikovanija jer je SNC Lavalin trebalo da isporuči pumpe velikog kapaciteta i ventilatore, ali je dao dugačke rokove. Zato je RTB preuzeo na sebe taj posao i rešenje smo pronašli u pumpama iz Majdanpeka koje smo već dali FOD-u na remont – navodi Dragan Marinković. Ističe i da je deo opreme za flotaciju šljake već u Boru i montira se, a da za 20-ak dana treba da stigne i vertikalni mlin. – Cilj nam je da što pre, do kraja ove godine, osposobimo deo opreme kako bismo dobijali bolje tehnološke parametre u borskoj flotaciji prilikom flotiranja stare šljake. Ono što sledi nakon mehaničkog završetka projekta (koji podrazumeva obavljene hladne probe) jeste period zagrevanja fleš-peći koji traje do mesec dana. Peć je kompletno zatvorena i, prema dinamici zagrevanja po stepen na sat, pale se gorionici, a ona se polako zagreva i to na mazut. U međuvremenu se postavljaju katalizatori u fabrici sumporne kiseline i sve ostalo što je neophodno za početak rada. Kada peć bude zagrejana počinje rad, u početku sa manjim kapacitetom. Peć se, dakle, zagreva na mazut, ali radi autogeno. Posle nema zagrevanja, a autogen proces podrazumeva da se toplota dobija na račun termodinamičke reakcije oksidacije sumpora kojeg ima u šarži. Tim procesom se dobija velika i sasvim dovoljna količina toplote. Dakle, više se neće trošiti 40.000 tona uglja godišnje, koliko je trošila stara topionica, što je poseban ekološki aspekt ovog projekta. Troši se, zato, nešto više kiseonika, ali se i pored toga ostvaruje i ušteda. Gorica Tončev Vasilić Antrfile:
