Izvor: Kolektiv.co.rs, 24.Jul.2015, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Majdanpeku kad živa ispuni termometre
Radi se punom parom Teška rudarska mehanizacija je novija i, uglavnom, obezbeđena klima-uređajima. – Najteže onima koji rade na otvorenom. – Radnicima se redovno dostavlja rashlađena mineralna voda. – Uprkos tropskim vrelinama, dnevni učinak tek neznatno ispod planiranog MAJDANPEK. – Ovih dana, dok živa u termometru ludi, na Površinskom kopu Rudnika bakra Majdanpek vri kao u košnici. Radi se punom parom i bez većih problema zahvaljujući činjenici da je teška rudarska mehanizacija uglavnom klimatizovana, a da se oni koji rade na otvorenom osvežavaju hladnom vodom i odmah po završenom poslu sklanjaju sa sunca pokušavajući da tako izađu na kraj sa tropskim vrelinama. Nije lako, jer se poslednjih dana, u gradu meri temperatura od 36 stepeni, a opet, kažu rudari – izdržava se! Na Površinski kop majdanpečkog Rudnika bakra krenuli smo u najvrelije doba dana, tokom prvih poslepodnevnih sati, sa ekipom koja brine da hladna mineralna voda, kao osveženje stigne do zaposlenih kojima treba da olakša rad, kojima je potrebna. Na Pauriji, zahtevnom radilištu Andezitskog prsta, u neposrednoj blizini grada, tu negde u ravni sa deonicom nove trase magistralnog puta od Majdanpeka ka Kučevu, ekipa minera na zadatku. – Pripremamo seriju za punjenje, merimo, određujemo količine eksploziva i pristupamo punjenju bušotina – objašnjava Nebojša Pavlović, poslovođa minera, dok osećaj vreline, zbog 35 u plusu na otvorenom platou bez hladovine, pojačava snažan topao vetar koji podiže prašinu. Da nije lako, vidi se. –Teško je, kako da nije, jake su vrućine, ali se mora – kaže Pavlović. Nešto rečitiji su njegovi saradnici: – Posao je i težak i nije, ali je odgovoran. Zbog vremenskih uslova je naporno. Jedva se izdržava, ali moramo. Posao ne sme da trpi i do sada nije – kaže Miroslav Grujanović, palilac mina, a njegov kolega Slavoljub Trujanović objašnjava: – Zbog vrućine je teže, inače ovo je posao kao i za svaki drugi dan. Potom, više kao za sebe, dodaje: – Sada vrućine, zimi hladnoće i tako… Ne kaže se badava da je rudarski hleb sa devet kora. U moćnim rudarskim mašinama i kamionima, pravim rudarskim krstaricama, ipak, je lakše. – U kabini radi klima, pa može nekako da se izdrži, a i voda stiže na vreme – veli Rihard Punđejević, pomoćnik bušača primarnog bušenja, a Zoran Adamović, buldožerista, potvrđuje da je po ovakvom vremenu najteže onima koji rade na otvorenom: – Mi imamo rashlađenje, unutra klima radi, a stigla je i voda. U takvim uslovima, lakše je u zatvorenom nego onima koji su na suncu. Na plus 38 nije lako ni u obližnjem gradu, ali je u Rudniku ipak teže. – Teže, dosta je teže, ali uspevamo nekako. Malo hladne vode, malo promaje, držimo prozor i vrata otvorene, i tako. Ova mašina je stara punih 30 godina, nema klimu, ali uspevamo da ostvarimo zadatke koje dobijemo – beležimo reči Dragiše Matejevića, bageriste sa odgovornim zadatkom na probijanju nove trase puta Majdanpek – Debeli lug, Kučevo, iznad samog puta prema Autobuskoj stanici. On priznaje da taj posao nije lak: – Ali, uspeva se, mi bageristi se ne predajemo tako lako, mi smo rudari… Slično govore i vozači teških vozila kojima je lakše jer se tim rudarskim teškašima nosivosti 220 tona upravlja iz klimatizovane kabine. Saši Nikoliću je sada, ipak, lakše nego zimi, a njegov kolega Dragoslav Milicanović kaže: – Imamo klimu, ima vode, može da se radi, može. Od svega, čini se, najvažnije je da se, uprkos tropskim vrućinama, radi punim kapacitetom: – I pored visokih temperatura sami radnici Površinskog kopa su svesni svojih radnih zadataka i bez pogovora i problema ih izvršavaju. Ove novije mašine su klimatizovane, a što se tiče starih tu je rad malo teži – ocenjuje Goran Repedžić, poslovođa proizvodnje Površinskog kopa i dodaje da se za radnike u toku procesa proizvodnje, u sve tri smene, obezbeđuju kisela i obična voda. Pun doprinos normalnom radu daje i velika “belaz”-cisterna koja pomaže u borbi sa prašinom, ali najviše osećaj samih radnika da poslove treba obaviti što pre i na najbolji način. Da u tome imaju uspeha govori i dnevni učinak od oko 17 hiljada tona rude i 51 hiljada tona jalovine, što je nadomak planiranog.
