Izvor: Kolektiv.co.rs, 06.Avg.2015, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trajča Tončić, rukovodilac Sektora za geologiju RBB-a
Svake godine po jedno ležište Prvi geolog RTB-a ne krije da je rudno telo “T”, na kome je Basen zaradio 40 miliona evra, njegov najdraži uspeh, ali i zagonetno najavljuje: “Ono na čemu sada radimo biće mi još draže” RBB. – Obrazloženje da Trajča Tončić, rukovodilac Sektora za geologiju ovog preduzeća, bude jedan od ovogodišnjih dobitnika nagrade “Inženjer Šistek” smešteno je u rečenicu kojom se kaže da je “svojim stručnim i savesnim radom u prethodnom periodu, a naročito 2015. godine, znatno doprineo ostvarivanju pozitivnih rezultata poslovanja RBB-a, a i celog RTB-a”. Ako bismo hteli da je konkretizujemo mogli bismo da kažemo da iza svake godine rada ovog geologa od 2009. do danas stoji po jedno novo ležište bakra. – To je rezultat – kako nam reče Tončić – pet projekata tokom kojih je pogon Istražnih radova RBB-a izbušio 103 kilometra bušotina! Otkriveno je 270.000 tona bakra i 27 tona zlata. Vrednost metala, u ležištima, je 2,2 milijarde evra, a pet miliona evra, uloženih u nove bušilice, i još toliko u radove, ne čine ni pola procenta onoga što je dobijeno! U svetu je taj odnos između tri i pet procenata. Priča o Tončićevom opredeljenju da bude to što je danas počinje u ranom detinjstvu. Rodom je iz Prolesja, sela u opštini Trgovište, gde je završio četiri razreda “osmoletke”, a naredna četiri u Radovnici. Do nje i nazad dnevno je pešačio 22 kilometra. Još nije bio pošao u školu kad su se, jednog leta, u kući njegovog pradede smestili inženjeri-terenci beogradskog “Geozavoda”. – Donosili su razne kamenčiće, minerale, stene – seća se Tončić – a ja sam sve to gledao, slušao, ponekad i krišom ulazio u sobu da vidim šta su sve pokupili po našim potocima. Još tada sam zavoleo to što su oni radili i jedva dočekao da upišem Srednju geološku školu u Beogradu. Znanje iz nje mnogo mi je pomoglo da u roku završim (1991.) Rudarsko-geološki fakultet i da se, nakon četiri godine čekanja na posao, 1995. zaposlim u RTB-u Bor. Tončić je prošao “Krivelj”, “Cerovo”, ali se najduže zadržao u Jami (14 godina). Tu se i dokazao kao vrstan geolog nakon dolaska Blagoja Spaskovskog (krajem 2008.) na čelo RTB-a dovedenog do ruba propasti. – Od dolaska Spaskovskog – kaže Tončić – proizvodnja bakra se oporavlja, raste 30, 50, 80 procenata – i to bez ulaganja. Procenio sam da je prilika da i sam više doprinesem i predložio sam nova istraživanja u Jami. Spaskovski je zatražio još jedno detaljno obrazloženje, tri dana razmišljao, i – dao “zeleno svetlo”. Predlagao sam to i prethodnim direktorima, ali oni nisu verovali da u jamskim dubinama ima još bogate rude. Marta 2009. godine otkriveno je rudno telo “T” i sa 32 bušotine (1.925 m) potpuno istraženo. Nazvano je po meni, a elaborat je overen na 232.000 tona sa 5,07 odsto bakra i 2,5 grama zlata po toni. Otkopali smo (i to novom metodom) 224.000 tona, što je iskorišćenje od 96 procenata, a RTB je na rudnom telu “T” zaradio 40 miliona evra. U blizini smo ubrzo otkrili čitavu seriju rudnih tela: “T1”, “T2”, “T3”, a nove bušotine kažu da u toj zoni ima još bakra. Na njegov predlog 2011. je kupljena bušilica „mustang F13“ kojom je potpuno istraženo novo ležište „Kriveljski kamen“ sa 80 miliona tona rude sadržaja 0,27 odsto bakra i 0,13 grama zlata po toni. Dve godine kasnije stižu još dve moćne mašine (buše do 2.800 m) kojima je u dolini Ujove reke nabušen dosad najduži mineralizovani interval (850 m) sa 0,24% bakra. Pošto je na velikoj dubini istraživanja su obustavljena, a započeta je provera ležišta u Malom Krivelju poznatog još od 70-ih godina. Sedam novih bušotina pokazalo je da ležište počinje sa same površine i ide preko 800 metara dubine. Do 200 m sadržaj bakra je između 0,3 i 0,4 odsto, a od 250 do 550 metara 0,46 odsto. Zlata je oko 0,2 grama po toni. –I ova istraživanja su privremeno obustavljena zato što se, na osnovu moje najnovije interpretacije ležišta bakra Bor, na čijem modelu dugo i opsežno radim, krenulo u novu geološki neistraženu zonu – iza konglomerata! Prvi nalazi pokazuju da je geološka situacija sasvim drugačija od ranije pretpostavljane, i više obećava – kaže prvi geolog Basena. Dobre vesti donele su i tri bušotine u blizini starog borskog jalovišta, kao i one između 17. i 19. horizonta (“Borska reka”). Sa 18 strukturnih bušotina po obodu rudnog polja Bor identifikovane su tri nove bakarne zone a novi podaci usmeravaju dalja istraživanja i van borskog ležišta. Provere istražnih podataka za “Cerovo primarno” pokazuju daleko bolje sadržaje od utvrđenih 80-ih godina. Do novih rezervi došlo se na severu kriveljskog kopa (tri miliona tona) i u Majdanpeku između dva revira (10 miliona tona). –Najdraži trenutak geologu je kad iz utrobe zemlje izlazi jezgro koje nosi to što on traži – objašnjava Tončić. – Škola je jedno, a praksa nešto sasvim drugo. U udžbenicima su dati modeli kako se istražuje, ali svaki teren je specifičan. Svim geolozima poznata su pet plus dva faktora čija veza, sklop, sigurno dovodi do pronalaženja ležišta. Ja sam, međutim, uveo još jedan – osmi faktor – i planiram da za pripravnike, mlađe geologe, napišem udžbenik. Šistekova nagrada je priznanje za otkriće novih ležišta koja su umnogome promenila ekonomsku sliku RTB-a Bor i zato je moja poruka da svi koji imaju neku ideju korisnu za kompaniju nastoje da je sprovedu jer će biti korisna i za njih same. Tončić ne krije da je rudno telo “T” njegov najdraži uspeh, ali i zagonetno najavljuje: “Ono na čemu sada radimo biće mi još draže! Ali, o tom potom.”
.jpg)
