Izvor: TimockeVesti.net, 24.Okt.2012, 14:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiho umire zlatni grad. Nije lako živeti u Majdanpeku
Nije lako živeti u Majdanpeku. Svakog dana zavijaju rudarske sirene, gruvaju mine na kopovima bakra i zlata. Zgrade podrhtavaju, prozori se tresu.
Majdanpek je u vreme industrijalizacije sedamdesetih izrastao u važan privredni centar. Tada su se iz čitave SFRJ doselili stručnjaci i radnici. Zbog proizvodnje plemenitih metala, Majdanpek je osamdesetih postao “zlatni grad”. Imao je čak 12.000 stanovnika.
"Rat, ekonomska kriza i nerealna privatizacija preduzeća doveli su krajem prošlog veka našu industriju na ivicu egzistencije. Kriza se potom prelila i na porodice zaposlenih, pa je Majdanpek počeo tiho da umire. Ljudi su masovno ostajali bez posla", opisuje ove promene Siniša Jevrić, opštinski funkcioner.
"Majdanpek je zaboravljen grad. Niko se ne doseljava, iako su cene dvosobnih stanova od 5.000 do 10.000 evra. Mi smo zapećak Srbije. Nema stranih investitora. Stigli su samo Rusi i otvorili fabriku, ali su njihove plate male za dobar život" - priča Darko Izvornjak, rudarski inženjer koji, kako kaže, nije imao gde da se iseli.
Zaposleni u rudnicima i fabrikama primaju od 23.000 do 40.000 dinara mesečno. Pijaca i jedina samousluga su skupe, jer na okolnim brdima ne rastu voće i povrće. Za zimu koja stiže, potrebno je da se kupi najmanje 12 metara drva, a to košta oko 300 evra.
Inženjer Darko Izvornjak, ipak, veruje da će ljudi i život da se vrate u Majdanpek.
Izvor:Novosti/S media Foto: N. Fifić
Nastavak na TimockeVesti.net...
.jpg)
