Izvor: Soko-zabava.info, 21.Okt.2025, 17:38

Šta znači kada pod vrstom prava u Katastru piše državina?

Kada u katastru nepokretnosti, u rubrici ”vrsta prava“, stoji oznaka državina, to ne znači da ste vlasnik. Ova oznaka pokazuje da neko koristi nepokretnost, ali nema upisano pravo svojine. Dakle, lice je faktički, ali ne i pravni posednik. Šta znači držalac u katastru? Izraz držalac u katastru se često koristi kolokvijalno, ali ne potiče iz zakonske terminologije. U evidenciji katastra on označava lice koje koristi nepokretnost, ali nema upisano pravo svojine. Pravni pojam koji zakon prepoznaje je držalac nepokretnosti, lice koje faktički koristi stvar, ali nije njen vlasnik. Takav držalac može da žii u objektu, obrađuje zemljište ili održava prostor, ali dok ne dostavi dokaz o osnovu sticanja, nema pravo raspolaganja. To znači da ne može da proda, pokloni ili prenese imovinu na drugog. Držaocima se  između ostalog smatraju: Podstanari bez zaključenog ugovora, Naslednici koji koriste nekretninu, ali nisu sproveli upis vlasništva, Lica koja duže vreme koriste imovinu uz prećutnu saglasnost vlasnika, Osobe koje su zaposela ili prisvojila napuštenu imovinu. U pojedinim slučajevima, status držaoca može da nastane i kada se bespravno izgrađen objekat evidentira u postupku legalizacije, ili kada vlasnički odnosi nisu u potpunosti rešeni. Zašto se javlja status “državina“ i zašto je važno razlikovati faktičko od pravnog stanja Status državina se pojavljuje kada lice koristi nepokretnost, ali dokaz o vlasništvu nije dostavljen katastru. U većini slučajeva držalac poseduje dokument koji potvrđuje osnov svojine, ugovor, nasledno rešenje ili sudsku odluku, ali taj dokument nije sproveden u evidenciji. Zbog toga nepokretnost ostaje upisana kao državina, iako postoji pravni osnov da bude prebačena u vlasništvo. To nije samo formalna razlika. Dokle god pravo svojine nije upisano, lice nema mogućnost raspolaganja imovinom, niti pravnu sigurnost. Mnogi sporovi nastaju upravo zato što faktičko stanje (ko koristi nekretninu) ne odgovara pravnom stanju, odnosno onome što je evidentirano u katastru. Katastar sam ne odlučuje o vlasništvu već samo beleži podatke na osnovu dokaza koje su dostavljeni. Zato je u interesu svakog da proveri da li su podaci usklađeni i da status držaoca ne ostane nerešen. Ako postoji neusklađenost, pravovremeno obraćanje pravniku ili podnošenje zahteva Republičkom geodetskom zavodu može da spreči kasnije komplikacije i brisanje upisa. Koja su prava držaoca nepokretnosti? Držalac ima ograničena prava, ali i zakonsku zaštitu. Može da koristi nepokretnost za stanovanje ili obradu zemljišta i zaštićen je od samovoljnog iseljenja putem sudske zaštite držanja. Ako imovinu koristi savesno i neprekidno, može steći pravo svojine održajem, odnosno dosvojnom svojinom (kada neko godinama drži tuđu stvar kao svoju, a vlasnik to ne osporava). Savesni držalac je onaj koji veruje da je vlasnik (na primer, kupio je nekretninu i ne zna da prodavac nije imao pravo svojine), dok nesavesni držalac zna da imovina nije njegova, ali je ipak koristi. Savesni stiče svojinu posle 10, a nesavesni uz sudsku odluku ili upis u katastar posle 20 godina. Zbog obavezne overe ugovora kod notara, danas je sticanje savesne državine retko, jer notar ne može da overi ugovor ako prodavac nije vlasnik. Ipak, može se desiti da je neko u katastru greškom upisan kao vlasnik i da proda tuđu imovinu. Tada kupac postaje savesni držalac, a vlasništvo, kako smo već pomenuli, može steći tek posle deset godina mirnog držanja. Na šta držalac nepokretnosti nema pravo Držalac nepokretnosti nema pravo da prodaje, poklanja, zamenjuje ili prenosi pravo držanja na drugo lice bez saglasnosti vlasnika, niti može da bude upisan u katastar bez pravnog osnova. S druge strane, vlasnik ima pravo da traži povraćaj nepokretnosti ako držanje nije zasnovano na pravu, da pokrene parnicu radi vraćanja poseda ili da zatraži iseljenje držaoca koji koristi imovinu bez važećeg osnova. Status držaoca najčešće nastaje nakon smrti vlasnika, kada naslednici koriste imovinu, ali se još nisu uknjižili kao vlasnici. Slične situacije javljaju se i kod nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nepostojećih ugovora ili privremenog korišćenja napuštenih objekata. Kako se status držaoca može promeniti Da bi lice iz statusa držaoca prešlo u status vlasnika, mora da postoji pravni osnov: ugovor o kupoprodaji, nasledno rešenje, sudska odluka ili drugi akt koji potvrđuje pravo svojine. Tek na osnovu tog dokumenta moguće je sprovesti upis prava svojine u katastar. Postupak se pokreće podnošenjem zahteva Republičkom geodetskom zavodu. Uz zahtev se prilaže dokaz o osnovu sticanja i plaća propisana taksa. Nakon provere dokumentacije, katastar briše oznaku “držalac“ i upisuje novo stanje, čime lice postaje vlasnik nepokretnosti. Tako se nekretnina pravno osigurava, a vlasnik stiče puno pravo raspolaganja, odnosno može da proda, pokloni ili prenese imovinu bez ograničenja. Po važećem zakonu, lica upisana kao držaoci moraju do 1. maja 2028. godine da dostave osnov za upis prava svojine. Ako se dokaz ne dostavi u tom roku, katastar briše držaoca iz evidencije. Nakon brisanja, nepokretnost formalno ostaje bez upisanog titulara, a lice gubi mogućnost da kasnije dokaže vlasništvo redovnim putem.The post Šta znači kada pod vrstom prava u Katastru piše državina? first appeared on Soko zabava.

Nastavak na Soko-zabava.info...