Izvor: KovinEkspres.rs, 19.Mar.2012, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Srpska Sparta” odala počast Olgi Smederevac
Suprug Olge Aleksić-Smederevac, Dr Stevan Smederevac, potomak je zanatlijske i trgovačke porodice Smederevac iz Bavaništa Pančevo se na Dan žena najzad odužilo Olgi Smederevac. Na predlog Ženske mirovne grupe iz Pančeva, Komisija za određivanje naziva ulica je na uglu “Korzoa” i ulice Vojvode Radomira Putnika postavila spomen-ploču na kuću u kojoj je ona živela. U isto vreme u Narodnom muzeju je održana izložba: “Jedna žena-jedna priča”. Ova znamenita žena, izdanak stare građanske porodice Aleksić, zajedno sa svoje dve sestre, gospođama Imrei i Andrejević, obeležila je kulturni život grada između dva rata. Bila je prisutna u Crvenom krstu, Kolu srpskih sestara, Streljačkom društvu, Sokolskom udruženju, kao i u drugim patriotskim organizacijama. U čuveni “Salon porodice Smederevac” ulazila je tadašnja kulturna elita: Isidora Sekulić, Milan Ćurčin, Milan Kašanin, Veljko Petrović, Miloš Crnjanski, kompozitori Isidor Bajić i Petar Konjović, slikari Uroš Predić, Marko Murat i Živorad Nastasijević. -To je bio pravi salon. Sve je išlo po protokolu, od ulaska u salon, pozdravljanja, ljubljenja ruku, mali komplimenti, sve kako je red. Onda dobijete svoje sedište u salonu, razna posluženja, vrlo lepa i uvek vrlo izdašna, da ne kažem banatski obilna. Ali sve veoma otmeno, sve na srebru, porculanu. Dakle, jedan potpuno građanski ambijent, beleži u svojim sećanjima akademik Dejan Medaković. Suprug Olge Aleksić-Smederevac, Dr Stevan Smederevac (1882-1957), potomak zanatlijske i trgovačke porodice Smederevac iz Bavaništa, kad god je imao slobodnog vremena bio je prisutan u salonu. Mnogo puta je bez reči prigovora napuštao otmeno društvo i uvažene goste kada bi ga neko od seljaka zvao da obiđe i pregleda meštane okolnih sela. Najčešće je tamo odlazio običnim zaprežnim kolima, a mnogo puta je bolesnike lečio besplatno. Dr Stevan Smederevac, kao pitomac Tekelijanuma završio je 1905. godine Medicinu u Budimpešti. Stažirao je u Đeru, Rijeci i Segedinu. Radio je u Budimpešti i Švajcarskoj, da bi 1912. u Pančevu otvorio privatnu ordinaciju. Tokom balkanskih ratova, 1912-1913, lečio je u Beogradu srpske ranjenike. Od 1918. bio upravnik pančevačke Gradske bolnice, zatim jedno vreme radio kao profesor higijene u Gimnaziji. Ljubomir Boškov
Nastavak na KovinEkspres.rs...
