Izvor: Kolektiv.co.rs, 20.Mar.2017, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spaskovski: RTB stabilizuje proizvodnju i finansije
Partnerstvom do novih rudnika Podrška i strpljenje Vlade, kao i zalaganje zaposlenih, učinili su da RTB više nije kritičan, on počinje da razvija rudarsku proizvodnju, ali ne može sam – kazao je Spaskovski. – Treba nam strateški partner da uloži u rudnike kako bismo prerađivali domaći koncentrat na kome je najveća zarada, stvarali veći prihod, pa tako i veću korist za državu. – Sa 4.000 tona bakra iz koncentrata i još 400 tona mesečno iz šljake i hladnog materijala, RTB je došao u stanje da sam sebe izdržava i otplaćuje obaveze. – Požar koji se desio u Fabrici sumporne kiseline naneo je veću štetu nego pad cene bakra. – Kanadski „Mondoro“, koji u okolini Bora istražuje već šest godina, zainteresovan da ulaže u razvoj borskog rudarstva („Cerovo“ i „Borsku reku“) i da rudu prerađuje u RTB-ovim flotacijama i topionici BOR. – Učestali napisi o kineskim, ali i kompanijama iz Amerike i Kande kao potencijalnim strateškim partnerima Rudarsko-topioničarskog basena Bor, a posebno poseta menadžera kanadske kompanije “Mondoro” 14. marta, kao i nedavni remont kojim su konačno otklonjene sve posledice požara u Fabrici sumporne kiseline, bili su povod gostovanju generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena Bor Blagoja Spaskovskog na borskoj televiziji u emisiji “Aktuelno”. Pomenuta kanadska kompanija ovde preko šest godina istražuje Tilva njagru i oko Borskog jezera, ali se tek 13. marta pojavila u Ministarstvu pririvrede, a narednog dana i u RTB-u, da razgovara o ulaganjima u razvoj borskog rudarstva. – Zanima ih saradnja sa RTB-om, ulaganja u nove rudnike (“Cerovo” i “Borska reka”), a posebno mi se svidelo – kazao je Spaskovski – što je menadžer kompanije Teodora Dečev, pošla od toga da će rudu koju je “Mondoro” pronašao prerađivati u našim flotacijama i topiti u našoj topionici, inače “gladnoj” koncentrata. Znači, ne razgovaraju o tome da prave novu flotaciju, što pokazuje da ne žele da dodatno prljaju ekološki odavno ugroženu okolinu Bora. Koliko i zašto ulagati Navodeći kako je i sam premijer Srbije Aleksandar Vučić, na “Kopaonik biznis forumu” istakao da je RTB u suštini “žedan” kapitala, pre svega za završetak razvoja Majdanpeka, što je 25 do 30 miliona evra, Spaskovski je kazao da Vlada Srbije čini napore da se uloži i osveži Majdanpek, podigne proizvodnja na 7,2 do 7,5 miliona tona godišnje prerade, odnosno otkrije ležište i postigne kontinuitet. Ali, država i sam RTB ne mogu da obezbede 250 miliona evra osnovnog kapitala, ili 280 ukupno sa obrtnim, za otvaranje „Cerova primarnog“. – To je pozamašna cifra i upravo zbog toga treba ići na strateško partnerstvo, na pronalaženje investitora koji bi uložio svoj kapital, a mi rudu, radnu snagu, iskustvo i znanje. Potreban je, takođe, pozamašan početni kapital (reda veličine 150 miliona dolara) za otvaranje „Borske reke“, pa kapital za doistraživanje “Severnog revira” i “Čoka Marina” u Majdanpeku koji, takođe, nemamo. Tako se, eto, nude četiri polja. Na prvom mestu „Cerovo“, na drugom borska Jama, na trećem “Severni revir”, na četvrtom “Čoka Marin”. Kao peto, treba istraživati borsko područje u delu koji pripada RTB-u, pošto sam ubeđen da na većim dubinama leže ogromna bogatstva. Jer i “Čukaru Peki “ kod aerodroma je na velikoj dubini, ispod 500 pa skoro do 2.300 metara. Faktori interesovanja za Bor Spaskovski je ovom prilikom naveo nekoliko faktora koja su doprineli da interesovanje za RTB poraste. Pre svega, to je stabilizacija proizvodnje na pomenutih 4.000 tona bakra mesečno. – To je pokazatelj – reče on – iz koga se vidi da ovde neko zna da radi. Završetak topionice govori da se ovde može topiti jeftinije, mada i pored toga što je Bor proglašen “ekološkom zvezdom” kao najčistiji grad u Srbiji, nisam osetio da postoji nekakva radost ili priznanje tim ljudima koji su je gradili i zalagali se da borsko nebo bude čisto. Ali, Zapad to ceni. Da topionica nije izgrađena, mislim da Bor niko ne bi ni pogledao. Sa starom topionicom, sa onakvom zagađenošću, ovde niko ne bi došao. Bitan faktor je i što je cena bakra krenula naviše, a četvrti, izuzetno važan, jeste politička stabilnost. Za razliku od okruženja, Srbija je ima, a investitori vole. Investiranju u prilog idu i autoputevi koji se grade prema Solunu i Sofiji. Sa ovom Vladom izgrađeno je 138 kilometara, koliko nije od devedesete do pre dve godine, a Srbija je i još neotkrivena zemlja kada su mineralna bogatstva u pitanju. Mi imamo mašine za to, ali svaki metar je 100 evra, pa samo jedna bušotina košta oko 300.000 evra, a da bi se “okonturilo” ležište potrebno je najmanje 30, pa i 50 bušotina. Za nas je to veliki kapital. Obrazlažući zašto valja ulagati, Spaskovski je kazao: – Najveća je zarada na sopstvenom koncentratu i otud je sve aktuelniji pristup i Vlade i RTB-a da treba otvarati nove rudnike i tako omogućiti veću zaradu novoj topionici koja u suštini „gladuje“. Mi sada topimo i koncentrat iz uvoza, ali je zarada na toj uslužnoj preradi izuzetno mala. Ne zarađujemo onoliko koliko bismo da prerađujemo domaći koncentrat, bez obzira čijeg je porekla, da li je RTB-ov, koji donosi najviše novca, ili je, sutra, koncentart strateškog partnera i RTB-a. Sa cenom bakra raste i interesoavanje Odgovarajući na pitanje da li rast cene bakra utiče na rast interesovanja za partnerstvo sa RTB-om, Spaskovski je kazao da cena u svakom slučaju tome doprinosi, ali da se interesovanje tek očekuje jer se očekuje i vidnije napredovanje cene: – Danas sam dobio prognozu “UBS banke” koja kaže da će već sledeće godine cena bakra biti 7.600 dolara za tonu. To je cena koja pokriva sve troškove i donosi odličnu zaradu. Ali, pazite, cena bakra nije opredeljujuća. Uspešnost se ne može zidati na proizvodnji kakva je bila 2008. godine: osamsto – devetsto tona bakra mesečno! Danas je to 4.000 tona bakra iz sopstvenih rudnika, što je već nekakav temelj. Pa, evo primera: da li je neko na temelju straćare podigao desetospratnicu?! –Moram reći – podvukao je Spaskovski – da je požar koji se desio u Fabarici sumporne kiseline naneo znatno veću štetu nego pad cene bakra. Fabrika je počela da radi 23. marta pretprošle godine, desio se požar, firma koja je (g)radila, “SNC Lavalin”, priznala je požar, ali je “pokupila pinkle”, ostavila nas na cedilu i mi smo se mučili i radili u improvizovanim uslovima. Topioničari najbolje znaju da smo „pola pili, pola Šarcu davali”. Jedna količina bakra odlazila je u katode, druga u šljaku ili hladan materijal. Ta nedovršena proizvodnja lagerovana je i tek sada je prerađujemo. Kada kažem 4.000 tona to je toliko iz svežih sirovina, iz rude, iz koncentrata, a još 400 tona mesečno je iz šljake i hladnog materijala. Znači, sada to proizvodimo i sada je RTB došao u stanje da sam sebe izdržava i otplaćuje sve obaveze. Kada vas pogode takva tri faktora kao što su požar, potop majdanpečkog kopa i pad cene bakra, a pritom nemate pravo na kredite, nemate s kim da uđete u obezbeđenje kapitala, onda se mučite i patite ovako kako smo mi znali i umeli. Ali, izašli smo na prave zelene grane, stabilizovali smo proizvodnju, stabilizovali finansije. Pre odluka – temeljna sagledavanja Komentarišući koje su firme i koliko zainteresovane za strateško partnerstvo sa basenom Bor, budući da dosad nijedna nije imenovana, Spaskovski se založio za strpljenje. – Mi imamo naše sagledavanje, ali onaj ko kupuje mora sam da sagleda vrednost, jer on daje novac. Ozbiljna je priča i sa Kinezima, i sa Amerikancima, i sa Kanađanima. Ali, sve to je na dugom štapu. Svi oni traže da urade svoje procene vrednosti imovine, kapitala i pre svega rude, da li je ima i da li je to ona prava. Pa, onda koliko je prava vrednost opreme, koliko su tehnologije savremene ili nisu, koliko je radna snaga i inženjerski kadar sposoban da svim tim upravlja i proizvodi. Jer, svi oni sagledavaju ekonomiju sa radnom snagom i stručnim ljudima iz Srbije, iz RTB-a, iz Bora. Kad sve to budu sagledali, onda se krajnje transparentno – to je i premijer Vučić rekao – ide na tender, javiće se zainteresovani, pa ko da najbolje uslove. RTB puni budžete Bora i Majdanpeka RTB je nebrojeno puta pokazao društvenu odgovornost, a i ove godine će (uz odluke svojih organa upravljanja) raditi na poboljšanju putne mreže opština Bor i Majdanpek. – U budžetu borske opštine je izdvojeno negde oko 250 miliona dinara samo za asfalat i 20 miliona za troškove prevoza rizle koju će dobiti sva sela – čulo se od Spaskovskog. – Izdvojeno je, između ostalog, i zbog toga što je RTB stabilizovao svoju proizvodnju i ekonomiju i sada se opštinski budžeti Bora i Majdanpeka redovno pune iz RTB-a, a indirektno od povratka dela rente (46 odsto) koji se uplaćuje Republici. Novca na računu opštine ima dovoljno, tender je završen i za rizlu i za asfalt. Akcija na rizli već je krenula, a ovih dana će se aktivirati asfaltna baza u Zaječaru, pošto je “Strabag” dobio posao. Uz to, obnovili smo jedanaest škola u borskim selima i nekoliko u gradu. A najbolji uslovi, po Spaskovskom, biće: procena vrednosti koja se da, što je vrlo bitno za državu Srbiju, zatim koliko će država prihodovati u nekom vremenu (znači mora se sagledati zajednički keš-flou u nekom dužem vremenu, možda i do kraja veka eksploatacije), pa društveno-socijalna komponenta, odnosno koliko je firma ozbiljna da zadovoljava apetite građanstva, meštana okolnih sela i žitelja Bora, i definitivno – da se vide njene reference, „ozbiljnost“ firme, iskustva. – Jedna od kineskih, pa i ova kanadska – nagovestio je Spaskovski – izuzetno su ozbiljne, ali će sve to trajati. U svakom slučaju, usvojio bi se najpogodniji i najpovoljniji paket strateškog partnerstva za državu Srbiju i građane Bora. Normalno, svi ti interesi se moraju poklopiti sa interesom onoga ko ulaže svoj kapital. Znači, traži se sredina, prožimaju se stvari i onda podvlači crta koja će opredeliti pravog strateškog partnera. Podmlađivanje nakon socijalnog programa Komentarišući nedavne napise da Kinezi, kao mogući partneri, između ostalog, traže da RTB otpusti 2.500 zaposlenih, Spaskovski je kazao da “u tome nema ni malo istine i neka ljudi budu potpuno mirni. Niko nije uslovljavao, nego se, eto, nađe (takav) naslov, a nesreća je što se u Srbiji ne plaća porez na kojekakve izjave i pisanja…” U odgovoru na pitanje koliki je minimum zaposlenih ako bi proizvodnja ostala na dostignutom nivou, od Spaskovskog se čulo: –Ne mogu vam trenutno reći koji je minimum, ali mogu to da je u proizvodnji malo radnika, a u režiji previše. Uporno radimo na tome da se usvoji dobrovoljni socijalni program i ljudi koji imaju 40 i više godina staža odu zadovoljni. Kada to kažem, mislim da im otpremnina bude onolika kolika je u EPS-u. Jer, ako je finansiranje socijalnog programa iz državnog budžeta, ne bi trebalo da bude razlike između radnika EPS-a i RTB-a. Na ta upražnjena mesta, ali ne u kancelarijama već u proizvodnji, primili bismo 30 do 40 odsto broja koji je otišao. Zaposlenje 300 do 500 mladih ljudi je, po meni, najveća radost koju treba očekivati i najveća šansa da posao dobiju pogotovo oni koji su tehničkih struka. Dakle, UPPR-om predviđeno smanjenje broja radnika za oko 1.000 (za sedam godina) odvijaće se prirodnim odlivom i dobrovoljnim socijalnim programom, a sa 300 do 500 novoprimljenih RTB bi se, po rečima Spaskovskog, podmladio jer je kompanija sa prosečnom starošću između 47 i 48 godina. To prožimanje iskustva i mladosti mora povećati proizvodnju na 80.000 tona bakra iz sopstvenih sirovina, a nova topionica, nakon remonta, pokazuje da može dati i više od toga. Sve vodi ka tome da se moraju planirati i zapošljavanja nakon dobrovoljnog socijalnog programa, a Spaskovski je, podsećajući gledaoce na 2002. i 2003. godinu, kada je prodato 15 basenskih preduzeća i bez posla ostalo 15.000 radnika, naglasio da se takve privatizacije, za koje niko nije odgovarao, ne smeju ponoviti. Spasonosni UPPR Prema oceni Spaskovskog, ako je išta pametno urađeno, onda je to UPPR, obrađen tako kvalitetno da je Vlada Srbije svojim zaključkom podržala otpis dugovanja (neka još iz pedesetih i šezdesetih godina prošloga veka) koja su (reprogramirana) dostigla cifru od milijardu i sto miliona evra. Odlukom Privrednog suda u Zaječaru, i potvrdom Apelacionog suda ovaj pravno-finansijski dokument, kojim se RTB-u otpisuje 90 posto dugova, postao je punovažan. –Obaveze iz UPPR-a se ispunjavaju, a sigurno je pravedno što je to urađeno – smatra Spaskovski. – Pogotovo ako je neko mogao 2003. da proda 15 preduzeća, da RTB dobije samo 12,8 miliona dolara, a da 370 miliona kredita za njih (od pomenute 1,1 milijrade evra duga) ostane u papirima i knjigama RTB-a da ih on vraća! Mi moramo da “nosimo” i zaista izvršavamo sve iz UPPR-a, jer ga svaka neispunjena obaveza obara i RTB odlazi u stečaj. A, samo prošlomesečna faktura za struju bila je 479 miliona dinara, za naftu 300 miliona dinara, obaveze prema državi na ime rente su 85 do 90 miliona dinara mesečno… Sve to moramo da platimo najdalje do 28. u mesecu, što redovno činimo, a redovno isplaćujemo zarade i sve druge obaveze. Remontom do vazdušne banje Najavljujući da se razmatra arbitraža ili utuženje “SNC Lavalina” povodom šteta koje je izazvao požar u Sumpornoj, Spaskovski je naglasio da su posledice ogromne. Pored toga što se radilo u improvizovanim uslovima i na štetu RTB-a, uložena su dva i po miliona evra. Osiguranje je priznalo 1,4 miliona, ali je taj novac pripao “SNC Lavalinu” i on je njime kupio delove koji su ugrađeni u Fabriku sumporne kiseline i samu Topionicu. Međutim, RTB je dodao i 1,1 milion evra svojih para.Ocenjujući da je topionica urađena dosta kvalitetno, a Fabrika sumporne kiseline sa mnogo feleričnosti, Spaskovski je obrazložio da je prvi (delimični) remont (septembra 2016.) kasnio zbog izrade delova po narudžbini, ali je drugi obavljen vrhunski i daje rezultate – u dnevnoj preradi već se išlo 20 odsto više od projektovane. – Remont je uspeo i pohvalio bih sve radne ljude koji su učestvovali. Na ručku koji sam im priredio u znak zahvalnosti što su uložili, istrošili sebe do maksimuma, rekao sam: “Ne bih vas dao za Nemce!” Jer, ti ljudi su možda i bolji od nemačkih radnika, jer se radilo 10 sati, na temperaturama do 70 stepeni… Komentarišući eliminisanje Bora kao jedne od “najcrnjih” ekoloških tačaka Srbije, Spaskovski je kazao: – Merenja pokazuju da sada imamo koncentraciju sumpor-dioksida znatno ispod onoga što ima Obrenovac, Kostolac, Beograd… Ona se kreće ispod 60 mikrograma po normalnom metru kubnom, što je ispod evropskih standarda. Međutim, za to smo doplatili i oko milion evra da bi Sumporna imala duplu katalizu. Bor je sada vazdušna banja, ali unutar same topionice treba doraditi sekundarne sakupljače gasova, što činimo da bismo i tamo smanjili koncentraciju kada se prenose lonci sa šljakom i bakrencem. Ipak u plusu Uz napomenu da prošlogodišnje poslovanje još nije sumirano, Spaskovski je kazao da se, uprkos svemu što se desilo u topionici i fabrici sumporne kiseline očekuje 14 do 15 miliona dobiti, jer su posledice požara, a pogotovo pad cena koji je neke rudnike i zatvorio, umanjili prošlogodišnje domete. – Mi smo ostali i opstali zahvaljujući, pre svega, podršci Vlade Srbije, a onda angažovanju radnih ljudi RTB-a. To strpljenje Vlade i zalaganje zaposlenih doveli su do toga da RTB danas uistinu stoji na zelenim granama. RTB više nije kritičan, RTB počinje da razvija rudarsku proizvodnju, ali ne može sam, ne može sama ni država Srbija. Treba nam strateški partner da pomogne, investira i otvori nove rudnike, a onda da prerađujemo domaći koncentrat koji će doneti veći prihod, veću dobit, pa tako i veću korist državi. Budžet se mora puniti, a povećanje učešća RTB-a u BDP-u Srbije moguće je samo povećanjem proizvodnje u rudarstvu i kontinuiranom proizvodnjom u metalurgiji, prvenstveno preradom sopstvenog koncentrata. Onda će RTB Bor kao kompanija imati zavidno mesto u državi Srbiji.
