Izvor: Kolektiv.co.rs, 06.Avg.2014, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šistekovci: Milorad Nestorović, upravnik Energane
U pogonu od prvog dana Nestorović „poseduje organizacione i moralne osobine koje su, zajedno sa ličnim znanjem i dugogodišnjom primenom u rešavanju praktičnih problema, stvorile autoritet kod neposrednih izvršilaca, nadređenih i kolega iz ostalih branši“. – Njegovo mišljenje o izboru konkretnog materijala, agregata ili uređaja u najvećem broju slučajeva je prihvaćeno ne samo u Topionici i Energani, već i u TIR-u, kao i u rešavanju komunalnih problema grada (grejanje). – Možda se moj doprinos ogleda i u tome da, kada se sa stare tehnologije prelazi na nove i efikasnije, predstavljam sponu između njih, kako bi se to izvelo što „bezbolnije“, bez zastoja – zaključuje Nestorović TIR.– Jedan od ovogodišnjih dobitnika nagrade „Inženjer Šistek“ je dipl. inž. mašinstva Milorad Nestorović, upravnik Energane. Ovaj laureat, kako piše u njegovom obrazloženju za najveće basensko priznanje, „poseduje organizacione i moralne osobine koje su, zajedno sa ličnim znanjem i dugogodišnjom primenom u rešavanju praktičnih problema, stvorile autoritet kod neposrednih izvršilaca, nadređenih i kolega iz ostalih branši. Iz ovih razloga njegovo mišljenje o izboru konkretnog materijala, agregata ili uređaja u najvećem broju slučajeva je prihvaćeno ne samo u Topionici i Energani, već i u TIR-u, kao i u rešavanju komunalnih problema grada (grejanje). Učestvovao je u izgradnji i puštanju u rad kapitalnih objekata u Topionici (kompresorska stanica, skladište uglja, više generalnih remonta), a sada daje doprinos u rekonstrukciji topionice (u energetskom delu)“. Milorad je rođen 23. januara 1954. godine u Savincu (opština Boljevac). Posle završene Tehničke škole, upisao je Tehnički fakultet u Boru (smer- mašinstvo u rudarstvu i metalurgiji) na kome je diplomirao 1980. Krajem maja te godine zaposlio se u Topionici. U Službi mašinskog održavanja prešao je put od pripravnika i mlađeg inženjera operative, preko rukovodioca mašinske do rukovodioca Službe održavanja Topionice (elektro, mašinsko, vatrostalno, merna regulacija). U ovom pogonu ostao je do 2004. godine. - Taj deo mog radnog veka obeležili su veliki izazovi. Najveći je bio obezbediti da sve funkcioniše, bez ikakvih ekscesa, a oprema stara i dotrajala. I sve to u vreme kada je beležena maksimalna proizvodnja anodnog bakra. Ni u jednom momentu nije bilo opuštanja, spavao sam sa telefonom pored jastuka. Trebalo je koordinirati sve službe, propratiti aktivnosti u vremenu, ali i novcu, uskladiti interes preduzeća, odnosno proizvodnje sa interesima radnika. Osim svakodnevnog, tekućeg održavanja agregata, tu je bilo i preventivno. Već u septembru počinjali smo da planiramo remont za narednu godinu, sagledavali sve što se tiče dinamike, prostora, izbora proizvođača opreme, izvođača radova, uključivanja i sopstvenih snaga. Dakle, pripremiti se da, kada krene ta „gungula“, sve ide svojim tempom, ali i bez povreda na radu – seća se Nestorović 24-godišnjeg perioda provedenog u Topionici. Usledio je prelazak u Službu za investicije i razvoj TIR-a. Sledeća stanica je bila Energana u koju je došao krajem 2006. godine i postao tehnički rukovodilac, a od četvrtog jula 2011. i upravnik ovog TIR-ovog uslužnog pogona. Na početku je bilo, kako iskreno priznaje, „dođeš, a ne znaš gde si, šišti-pišti na sve strane“. Ovde je izazov bio drugačiji – upoznavanje sa procesom i prirodom posla, mehanizacijom, ljudstvom. . . Ali, „kao odličan organizator, pravi primer predanosti poslu, objektima, uređajima i sredstvima za rad i čovek koji interese TIR-a i Energane stavlja ispred ličnih“, Milorad je uspeo da savlada i ovu prepreku. - Pogon je mali po broju zaposlenih, ali je veoma razuđen – od Zlota, preko Borskog jezera, pa do RTB-a. „Raštrkani“ smo po celom Basenu i skoro da nema mesta gde ne intervenišemo. Naša primarna delatnost je grejanje sanitarne vode i prostorija, proizvodnja električne energije, snabdevanje industrijskom vodom, hemijska priprema vode za kotlove. Naš pogon radi 365 dana u godini, kod nas nema „praznog hoda“. Uprkos vremešnoj opremi („najmlađi“ kotao je iz 1948.), još uvek radimo pouzdano, neke parametre poboljšavamo, čak smo dve grejne sezone „poduprli“ i grejanje grada. Nikada nijedan pogon nije imao problema, a kamo li da je stao zbog nas. Uvek smo bili na visini zadatka i uspevali da izbalansiramo heterogene potrebe RTB-a i grada – ističe Nestorović. Zanimljiva je i opaska iz obrazloženja da „kandidat, što zbog lične skromnosti, što zbog nekih interesa nadležnih u prethodnim periodima, za svoj samopregorni rad nikada nije bio odgovarajuće nagrađen“. Na pitanje kako sada doživljava najprestižnije basensko priznanje, ponovo skromno odgovara da to nije lično njegova, već zasluga cele ekipe. – Ovo je potvrda mog stava da ništa ne krijem od kolega i saradnika, nego im, koliko god je moguće, pomažem da budu na pravom putu razmišljanja i delovanja. Reprezent sam kontinuiteta rada u pogonskim uslovima od prvog dana zaposlenja do danas. Deo sam tima projekta „nova topionica“ i, možda, se moj doprinos ogleda u tome da, kada se sa stare tehnologije prelazi na novu i efikasniju, predstavljam sponu između njih, kako bi se to izvelo što „bezbolnije“, bez zastoja – zaključuje Nestorović.
