Izvor: KovinEkspres.rs, 07.Jul.2015, 12:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Simpozijum o narodnom i literarnom i muzičkom stvaralaštvu u Deliblatu

U odeljenju Biblioteke Deliblato održan naučno-kulturni događaj od posebnog značaja

Drugi deo Međunarodnog simpozijuma: literarni folklor – pamćenje i stvaralaštvo, održan je u prostorijama odeljenja Biblioteke „Bogdan Petrović“ iz Deliblata, imajući u vidu da je tema tog dela simpozijuma bila „130 godina od rođenja banatskog folkloriste – rumunskog Iosif Bogdan, poreklom iz ovog naselja kovinske opštine.

Organizatori simpozjiuma bili su Zavod za >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << kulturu Rumuna iz Vojvodine zajedno sa Rumunskom Akademijom -Filijalom u Temišvaru, Zavod Titu Maioresku, Okružna biblioteka „Lučian Blaga“ iz Alba Julije, a za deo održan u Deliblatu veliki doprinos organizaciji i informisanju o ovom susretu dala je Larisa Mikić, bibliotekar u Biblioteci „Vuk Karadžić“ Kovin.

U svom pozdravnom obraćanju, G-din Kosta Rošu, urednik Izdavaštva Zavoda za kulturu Rumuna iz Vojvodine, istakao je da je ovo prvo izdanje simpozijuma iz ciklusa „Literarni folklor“, a činjenica da je ovaj naučni skup bio počašćen prisustvom unuke folokloriste Josifa Bogdana, G-đa prof. Dr. Doina Bogdan Daskalu i G-dinom prof. Krišu Daskalu, direktor Zavoda „Titu Maioresku“ Akademije Rumunije iz Temišvara.

Posle G-dina Rošua, prisutnima se obratila G-đa Larisa Mikić koja je naglasila čast ali i posebno zadovoljstvo što se ovaj značajan naučno-kulturni događaj održava u Deliblatu i u odeljenju Biblioteke, a odabranim rečima i podsetila na biografiju ovog značajnog folkloriste rođenog u Deliblatu, 20 aprila 1885. učiteljica u penziji Vera Meza iz Deliblata govorila je o doprinosu koji je dao učitelj Iosif Bogdan koji je 1912-1920. službovao u Deliblatu gde je bio horovođa.

Treba pomenuti da sve što je rečeno u uvodu ovog skupa potvrđuje činjenicu da je Iosif Bogdan rođen u Deliblatu, naseljenom mestu gde su oduvek zajedno, a ne jedni pored drugih, živeli Rumuni i Srbi, što se vidi iz svestranog rada ovog folkloriste. Deliblato sa ponosom može da kaže da je dalo preko četrdeset značajnih ljudi u istoriji Banata, Vojvodine, Srbije i Rumunije.

Tako se pominje Prokopije Ivačković, patrijarh sa još desetak značajnih ljudi svešteničkg sloja, kao što je bio i arhimandrit manastira Mesić, dvadesetak inžinjera rudarstva, šumarstva, zatim veliki broj oficira, lekara, učitelja, mnogih drugih struka kao što je bio Kašovski veliki župan ili guverner Austro-Ugarske banke.

Naravno tu su i muzikokolozi, folkloristi i sakupljači muzičkog, narodnog blaga kao što je bio Iosif Bogdan, ali ne manje važan za nauku Vladislav Arsenijević i u novije vreme Trandafir Žuržova, o kome je na ovom skupu dato jedno saopštenje i ukazano na vezu ovog muzikologa iz Deliblata i Iosfia Bogdana, koji je kao muzički urednik Radio i TV Novog Sada radio na popularisanju njegovih sakupljenih izvornih narodnih pesama.

Moderator rada simpozija bio je G-din Ion David koji je istakao da je Zavod za banatske studije „Titu Maioresku“ iz Temišvara, je pripremio knjigu

„Iosif Bogdan- Književne i folklorne stranice“, jubilarno izdanje koja je izdata u okviru izdanja Biblioteka „ Banatika“.

O knjizi i folkloristi Iosifu Bogdanu, govorili su još prof. Dr. Krišu Daskalu, koji je istakao mnogostranost ovog folkloriste, ali i po prvi put objavio i njegov prevodilački rad sa srpskog jezika na rumunski, iz koga u knjizi je uvedena jedna pozorišna predstava „Školski inspektor“ i „Drvoseča“ koja u centru priče ima ličnost iz okoline Niša.

Ove prevode je prof. Dr. Daskalu iskoristio kako bi pokazao da njegovi odnosi sa duhovnošću i srpskom kulturom bili zadržani i u njegovom književnom radu, kako je naglasio „ pošto je rođen u jednom naselju gde su ove dve kulture koegzistirale“ i da je Iosif Bogdan najdosledniji, značajan i plodonosni, rumunski folklorista sa početka XX veka.

Bilo je zanimljivo da se prati izlaganje pof. Dr. Doine Bogdan Daskalu, unuke znamenitog folkloriste, koja je iznela neke segmente, dosta lične, iz stvaralačkog života Iosifa Bogdana.

Akademik Marijus Sala i Dr. Ionel Menger govorili su o drugim segmentima rada folkloriste, pomenuta je i Monografija Deliblata gde su opisani mnogi običaji iz Deliblata. O rumunskom folkloru u Srpskom Banat govorio je Sima Petrović, Kosta Rošu o prvim sakupljačima rumunskog folklora u Srpskom Banatu, Ion David je govorio o publicističkoj aktivnosti Iosifa Bogdana, a Ionel Menjnger o rumunskom književnom folkloru u Srpskom Banatu.

Narodnu pesmu i folklorne zapise Iosifa Bogdana je govorila umetnica Doina Otiman.A svoj doprinos radu ovog simpozija dala je delegacija Zavoda za kulturu Rumuna Vojvodine na čelu sa direktorom Doru Ursu, u ime koje je Kamelija Bugar pročitala biografiju Trandafira Žuržovana, profesora, etnomuzikologa i jednog od temeljnih kulturnih stubova Vojvodine, Banata ui Deliblata.

Nastavak na KovinEkspres.rs...