Izvor: Radio Dunav, 13.Sep.2016, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanja Ožegović: MERA DRAGI MOJI, MERA
Valjalo bi imati meru u ophođenju sa ljudima. Oni koji istu ne poseduju su skloni da se smrtno naljute zato što vas recimo vređa njihova neumerenost u komunikaciji ili makar čini da se osećate neprijatno. To je kao da nekome opalite samar i onda se durite zato sto je tog nekog udarac zaboleo.
Zamislite situaciju u kojoj ste izloženi izlaganju čoveka bez mere. (Koji misli da je izuzetno duhovit) Taj isti čovek ili žena, potpuno nebitno za ovu priču, uporno ponavlja iritirajuću pričicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << koja vas na svaki mogući način obezvređuje. Priča je proizvod bolesne mašte i potpuno neprimerena mestu, situaciji, prisutnim slušaocima iste. Ignorišete, ignorišete, ignorišete. Zamišljate da ste na nekom drugom mestu.
Čak i ne odreagujete. Iz pristojnosti i obzira prema “duhovitom naratoru”. (Da li je zaslužio poštovanje? Svakako ne. Ali eto)
Onda se treća osoba iz ove priče, kojoj je ista očigledno i namenjena (u razloge ne želim da ulazim, niti imam vremena ili volju da se mnogo bakćem tuđim ludilom), jasno i glasno da do znanja da je “šala bolesna”
Čovek/žena bez mere konstatuje uz bujicu suza, da niko ne razume njegov/njen smisao za humor.
Ahahahahahaha. Hahahahaha. Hihihiihi. Hohoho.
(Smejem se, kako bi neki rekli, “od muke”)
Spasi me nadasve duhovitih, pametnih, sposobnih, vrednih, sveznajućih. Ostavi me u okruženju neiskvarenih, vedrih, tolerantnih, zdravih ljudi.
Hvala lepo.
