Izvor: Kolektiv.co.rs, 01.Feb.2017, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa sednice Upravnog odbora: Usvojen Plan poslovanja RTB-a u 2017. godini
Sve podređeno većoj rudarskoj proizvodnji Plan poslovanja koji predviđa 65 miliona tona iskopina i odnos rude i raskrivke 1:2,32 u 2017. godini, podrazumeva dobijanje 235.894 tone suvog koncentrata i proizvodnju 48.014 tona katodnog bakra, 842 kilograma zlata i 4,3 tone srebra, kao i uslužnu preradu 164 hiljade tona uvoznog koncentrata radi popunjavanja metalurških kapaciteta. – B. Spaskovski: U ovom trenutku potrebno nam je 80 miliona dolara obrtnog kapitala – 50 za kupovinu koncentrata direktno od proizvođača, a ne od dilera i 30 miliona dolara za repromaterijal i rezervne delove, jer se proizvodnja ne može voditi nabavkom „na poček“. – Razlika između planiranih prihoda i rashoda u 2017. pozitivna je 67,3 miliona dolara, uprkos ulaganju 30 miliona dolara u rudarstvo i metalurgiju iz sopstvenih izvora RTB. – U sva četiri rudnika RTB-a Bor dnevno se otkopa 123.000 tona rude i jalovine, odnosno oko četiri miliona tona iskopina mesečno. A, da bi se dobila samo jedna tona bakra u koncentratu, potrebno je 1.016 tona iskopina. To je aktuelna slika rudarske proizvodnje u Basenu koju poslovodstvo planira da poboljša u 2017. godini, čulo se na sednici Upravnog odbora RTB-a, poslednjoj u 2016. –Svi planovi RTB-a Bor usmereni su ka povećanju rudarske proizvodnje, odnosno obima iskopina i količina koncentrata da bi se u metalurgiji rad pretežno zasnivao na preradi sopstvenih sirovina. To je moguće ostvariti: povećanjem proizvodnje u Rudniku bakra Majdanpek, iskorišćenja u Topionici i rafinaciji (nakon saniranja posledica požara u Fabrici sumporne kiseline), zatim povećanjem flotacijskih iskorišćenja bakra i plemenitih metala i efikasnijom preradom hladnog materijala na zalihama, kao i valorizacijom bakra i plemenitih metala „zarobljenih“ u njemu zbog diskontinuiteta rada nove topionice od požara naovamo – rekao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski. Objašnjavajući pred Upravnim odborom detaljnije Plan poslovanja u 2017. godini, Spaskovski je dodao: – RTB danas iz sopstvenih sirovina proizvede godišnje 46.000 tona katodnog bakra. Ako ovu proizvodnju uporedimo sa onom od 2001. do 2008., kada se godišnje davalo jedva 16 i po hiljada tona bakra, jasno je gde je RTB sada. Ipak, sve ovo što sam nabrojao spada samo u preduslove za veću proizvodnju. U Majdanpeku je, za kontinuitet dobre proizvodnje neophodna kupovina rudarske opreme i to u iznosu 23 miliona evra. Za održavanje kontinuiteta u „Cerovu“, gde će rude biti do polovine 2017., potrebno je otvaranje „Cerova 2“. Dokumentaciju smo pripremili, a počeo je i otkup zemljišta. Važnost kontinuiteta u „Cerovu“ Eksploatacija „Cerova 2“, kao novog rudnika predstavlja prelaznu fazu koja obezbeđuje kontinuitet proizvodnje u kompleksu „Cerovo“ do otvaranja „Cerova primarnog“. Uzimajući u obzir značaj i vrednost tamošnjih rudnih rezervi, veoma je važno da se sa sadašnjim vlasnicima nekretnina u zoni buduće eksploatacije postignu kvalitetna i obostrano prihvatljiva rešenja i postigne pravična naknada za vrednovanje nekretnina – rekao je članovima Upravnog odbora prvi čovek RTB-a Bor. Za veća iskorišćenja u flotacijama potrebno je da nastavimo kupovinu kvalitetnih uvoznih reagenasa. Što se tiče većih iskorišćenja u topionici, postižemo ih nakon remonta i sanacije posledica požara, ali treba naglasiti da u zalihama hladnog materijala imamo oko osam i po hiljada tona bakra, 300 kilograma zlata i blizu tonu i po srebra. Sve to može da se pretopi, ali u narednih osam meseci. Dobra stvar sa hladnim materijalom je ta što je metal koji je „zarobljen“, u trenutku kada je stvaran vredeo 42 i po miliona dolara, a danas, nakon povećanja cene bakra, neto vrednost ovih zaliha, kada se odbiju troškovi ponovne prerade, iznosi ravno 50 miliona dolara. I pored ove „analitike“ preduslova za veću proizvodnju 2017., uspeli smo da krajem 2016. obezbedimo sredstva, sopstvena naravno, za plaćanje obaveza sa kojima kasnimo. U decembru smo izmirili novembarski račun za struju i platili rudnu rentu – kazao je Spaskovski. Proizvodnja se ne može voditi „na poček“ RTB, dakako, bije bitku sa likvidnošću. Obrtni kapital, stečen isključivo iz sopstvenih izvora a ne podrškom banaka, se – istopio, priznao je prvi čovek kompanije. –U ovom trenutku potrebno nam je 80 miliona dolara – 50 za kupovinu koncentrata direktno od proizvođača, a ne od dilera i 30 miliona dolara za repromaterijal i rezervne delove, jer se proizvodnja ne može voditi nabavkom „na poček“. Najvažnija stvar je, ipak, nedostatak obrtnog kapitala za otvaranje rudnika „Cerovo 2“ i „Cerovo primarno“, povećanje proizvodnje u Majdanpeku i „razradu“ borske „Jame“. Za sve to potrebno je ulaganje oko 350 miliona dolara u naredne dve godine. Dodatni kapital potreban je i za obnavljanje rudarske opreme kupljene pre sedam godina. Tada je u nju uloženo 85 miliona evra, ali se makar četvrtina te opreme mora obnoviti, to nalažu sva rudarska pravila. Zato je sasvim jasno da su RTB-u za normalno funkcionisanje potrebna kapitalna sredstva koja on ne može sam obezbediti, a to ne očekuje ni od države jer i nije svetska praksa da država otvara rudnike. Neophodni kapital može se obezbediti samo promenom vlasničke strukture kompanije i to je sada sasvim jasno – kazao je Spaskovski. RTB i dalje društveno odgovoran RTB i u 2017. godini planira da bude društveno odgovorna kompanija i da različitim merama pomoći i finansijske podrške „vraća dug“ Boranima, Majdanpečanima i meštanima sela dveju opština. – Ovo se posebno odnosi na sve one koji su u zoni direktnog uticaja rada rudnika „Veliki Krivelj, „Cerovo“, „Majdanpek“ i „Topionice“. Planirana sredstva za potrebe Sportskog centra u Majdanpeku iznose 100 hiljada dolara, dok će za uređenje škola, mesnih zajednica i finansijske podrške udruženjima biti izdvojeno 152 hiljade dolara. Za pomoć zdravstvenim ustanovama u Boru i Majdanpeku planirano je 93 hiljade dolara, a za kupovinu sanitetskog vozila za borsku bolnicu oko 36 hiljada dolara. Za uređenje infrastrukture u Boru i Majdanpeku biće izdvojeno 122 hiljade dolara – rekao je Blagoje Spaskovski. Plan poslovanja RTB-a u 2017., koji predviđa 65 miliona tona iskopina i odnos rude i raskrivke 1:2,32, usvojen je jednoglasno na sednici Upravnog odbora. Podrazumeva dobijanje 235.894 tone suvog koncentrata i proizvodnju 48.014 tona katodnog bakra, 842 kilograma zlata i 4,3 tone srebra, kao i uslužnu preradu 164 hiljade tona uvoznog koncentrata radi popunjavanja metalurških kapaciteta. Prihodi su planirani korišćenjem projektovane cene za tonu bakra od pet hiljada dolara, pa je procenjeno da će u 2017. vredeti blizu 291 milion dolara, a rashodi 223 i po miliona dolara. Dobit bi, pre amortizacije, u tom slučaju iznosila 67,3 miliona dolara. Rast prihoda u 2017. godini u odnosu na 2016. iznosi 45,1%, a poslovna dobit biće veća 7,6 puta, čulo se na sednici najvišeg organa upravljanja kompanijom. Planirana cena koštanja je 4.329 dolara po toni katodnog bakra, a umanjena za vrednost plemenitih metala, ona iznosi 4.030 dolara. To je, tvrdi Spaskovski, break-even (granica rentabilnog poslovanja) za RTB. No, pošto je bakar berzanski proizvod, dodaje da ne treba smetnuti s uma prognoze uglednih svetskih analitičara, poput CRU-a i Goldman Saks-a, koje kažu da postoje realne mogućnosti da se prosečna cena bakra od planiranih 5.000 dolara za tonu, u 2017. ipak zadrži na proseku od 5.500 dolara i, možda, poveća na 6.200 dolara. To bi poboljšalo i finansijsku poziciju RTB-a za dodatnih 24 miliona dolara (sa cenom od 5.500 dolara za tonu bakra), odnosno za čak 57,5 miliona dolara ukoliko bi prosečna cena „crvenog metala“ 2017. vredela 6.200 dolara po toni. –Nastavljamo da stalno kontrolišemo i smanjujemo sve operativne troškove po jedinici proizvoda i to proverom potrošnje i korekcijom nabavnih cena prema tržišnim uslovima. Istovremeno, uz realizaciju proizvodnih planova i dalju primenu usvojenih mera štednje, u 2017. godini treba da se formira novi organizacioni oblik i obave nužne statusne promene u cilju organizovanja jedinstvenog privrednog društva od sadašnja četiri posebna. Ova obaveza je sastavni deo usvojenog UPPR-a i njome treba da se obezbedi nova organizacija poslovanja, racionalizacija troškova i optimizacija broja zaposlenih. Zbog toga je realizacijom stimulativnog programa za rešavanje viška radnika, predviđeno smanjenje broja zaposlenih. Procenjeno je da je, u odnosu na potrebe proizvodnje i tehničku opremljenost rudnika, flotacija i metalurgije, 1.200 radnika višak. Troškovi zarada bi onda bili oko 15 miliona dolara niži, i pored toga što bi time bili stvoreni uslovi za zapošljavanje 300 mladih i obrazovanih ljudi za rad sa savremenom i visokozahtevnom tehnologijom – obrazložio je generalni direktor RTB-a. Ulaganja u rudarstvo i metalurgiju minimalna i nužna Pozitivan bilans uspeha planiran u 2017., uključuje i finansiranje investicionih ulaganja u rudarstvo i metalurgiju iz sopstvenih izvora. Dve milijarde dinara iz budžeta Srbije Budžet Republike Srbije za 2017. godinu predvideo je dve milijarde dinara za RTB Bor. To su, kako je objasnio Spaskovski, namenska sredstva koja predstavljaju sistemsku podršku države poslovanju borske kompanije u 2017. i to u slučaju da opet dođe do poremećaja na tržištu bakra i pada cene metala. – RTB će se truditi da efikasnim i rentabilnim poslovanjem stvori uslove da redovno može da izmiruje stvorene obaveze i da ne posegne za rezervisanim sredstvima – kazao je on. U nabavku nove rudarske opreme u „Velikom Krivelju“, „Majdanpeku“ i „Jami“, neophodne za veću proizvodnju, izgradnju kolektora u „nultom polju“ nulte brane i pratećih sistema jalovišta kriveljske flotacije, kao i u završetak opremanja flotacije u Majdanpeku planirano je ulaganje 21 milion dolara. Što se metalurgije tiče, za finansiranje preostalih dugovanja za energanu, lonce i kamione, završetak flotacije šljake i kupovinu kamionskog usisivača planiran je 9,1 milion dolara. –Investiciona ulaganja u rudnike i metalurgiju su minimalna i nužna. Moramo da stvorimo uslove za ubrzani razvoj rudarstva povećanjem proizvodnje u postojećim rudnicima i otvaranjem novih. Jer, bez stalnog ulaganja u rudarstvo dolazi do smanjenja obima i kvaliteta proizvodnje, sa rizikom raubovanja postojećih ležišta do granice njihove raskrivenosti. Takođe, razvoj rudarstva, primereno rastu proizvodnje, zahteva intenzivno obnavljanje i nabavku rudarske transportne, utovarne, bušaće i pomoćne opreme. Zato je nužno obezbediti investitore ili putem strateškog partnerstva, ili dokapitalizacijom, privatizacijom manjinskog dela, pa čak i komercijalnim aranžmanima u vidu pretfinansiranja buduće proizvodnje bakra. Naravno, za svako od ovih rešenja neophodna je prethodna saglasnost državnih institucija, resornih ministarstava i, posebno, državna garancija, a rudne rezerve kojima raspolaže RTB opravdavaju ovakvu podršku – zaključio je Spaskovski.
