Izvor: Kolektiv.co.rs, 29.Nov.2014, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa lica mesta: U fleš-peći nove topionice
Srce nove metalurgije U peći, koja iznutra liči na ogromnu sobu dugačku 18, a široku devet metara i plafonom koji pomalo podseća na hram zbog kruga prečnika pet i po metara u čijem centru je „koplje“, prijatnih 20 stepeni iako još uvek nije potpaljena. – Sve je spremno za njeno zagrevanje, ozid je završen, a instalirano je 10 kilometara bakarnih cevi, kaže Željko Reberšak. – Fleš-peć je izgrađena za nepuna dva meseca i u nju je uzidano oko 900 tona austrijske i poljske magnezitne vatrostalne opeke NOVA TOPIONICA. – Na nepun mesec do završetka izgradnje novog pirometalurškog postrojenja u Boru i uvođenja savremene BAT tehnolgoije, koja podrazumeva zamenu dosadašnje novom, autogenom fleš-smelting tehnologijom finskog proizvođača Outotec, gradilišta nove topionice i fabrike sumporne kiseline izgledaju baš onako kako i treba da bude kada su svi poslovi u završnoj fazi – fazi provere, doterivanja, glancanja. Objekti su zatvorenim panelima led-bele boje, pa se i izdaleka, ma kako sumorni bili poslednji dani novembra, vidi njihova monumentalnost i veličanstvenost. Ta nova autogena peć, fleš-peć, već je izgrađena i zaštićena najlonima jer, kako kaže sajt-menadžer Energoprojekt Opreme Željko Reberšak, temperatura njenog taze izrađenog ozida ne sme da padne ispod pet do deset stepeni Celzijusa. Najloni je, objašnjava Reberšak, štite i održavaju joj otpimalnu toplotu jer je napolju već minus. Hoćemo da podignemo najlone i vidimo kako izgleda to „finsko čudo“, da uđemo u peć. – To je sada, kada je sve gotovo, moguće samo ukoliko prođemo kroz potisno okno. Stojimo kod reakcionog okna, tu počinje proces topljenja, doprema se koncentrat i ostali energenti, tu je centralni gorionik. Ozid peći je gotov, instalirano je oko 10 kilometara bakarnih cevi, rashladni sistemi, sve je spremno za probni rad. Uporedo se radi i na okolnim sistemima, recimo na onom sa pozicije „1.000“ za dopremu koncentrata – kaže sajt-menadžer „EP Opreme“. Razgovor sa njim otežava nesnosna buka na koju su, valjda, svi koji tu rade odavno navikli, pa i Reberšak šeretski reče da se ne štrecamo mnogo, „to samo radnici „ubeđuju“ lim da se namesti kako treba“. – U peći je mirnije, pričaćemo dole. Silazimo niz uske metalne merdevine. Pažljivo. Traje to jer, kasnije saznasmo, potisno okno je visoko 15 metara. Kao u bunar da smo pošli, samo je rupa kroz koju se spuštamo mnogo uža. Usput ne pričamo ni o čemu, koncentracija i usredsređenost su maksimalne. Tek kad smo na sigurnom, kad stojimo tamo gde će se sutra topiti „lava“ bakrenca, na dnu fleš-peći, razgovor se nastavlja. Kao da smo u ogromnoj „sobi“, a Reberšak kaže da je dugačka 18, a široka devet metara, koja, ako joj pogledamo plafon, pomalo podseća na hram. Zbog kruga prečnika pet i po metara u čijem je centru „koplje“. Unutra je prijatnih 20 stepeni, iako je napolju minus „sekao“ vazduh. -Ovde je ugrađeno oko 900 tona materijala, austrijske i poljske magnezitne vatrostalne opeke. Za donji deo peći i zidove korišćena je cigla iz Austrije, a za njen svod i oba okna poljska obloga. Fleš-peć izgrađena je za nepuna dva meseca, počelo se početkom oktobra a završilo 24. novembra. Svi radovi obavljani su pod budnim okom „EP Opreme“. Za ovaj specifičan posao angažovali smo usko specijalizovanu firmu „Vatrostalna“ iz Makedonije, pošto nije reč o klasičnoj zidarskoj raboti. Bio je specifičan i sam način ugradnje, ali i građevinski i vezivni materijal. Dvadeset pet radnika radilo je u dve smene, po deset sati i s ponosom mogu da kažem da je peć izgrađena u rekordnom roku. Radove su nadgledali i supervizori iz Austrije i Poljske. Oni su kontrolisali da li se cigla ugrađuje po standardima koji zahteva njihov materijal, redosled i način ugradnje. I oni su, kao i mi i ljudi iz Outoteca, bili veoma zadovoljni kako je posao obavljen – ispričao je Željko Reberšak. Vratili smo se istim putem sa našim domaćinom i vodičem, samo mnogo lakše i brže. Gore, ne bezbednom, neko je i dalje „ubeđivao“ lim da legne na svoje mesto, a u prolazu čusmo i dobacivanje „Đenka doručkuje, imali ste sreće. Ne bi od vas ostali ni dugmići.“
