Izvor: MC Bor, 19.Avg.2011, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA UVOZI ČAK I MALINU I PŠENICU
Beograd, 19. avgust
Poljoprivreda u našoj zemlji ima odlične izvozne rezultate, ali i dalje ne koristi sve mogućnosti. Uvozimo maline, svinjetinu, pasulj, beli luk, čak i pšenicu. Srbija je, prošle godine, uvezla 800 tona malina, voća koje slovi za brend naše zemlje, prema izvoru www.agropress.org.rs
Od četiri flaše vina popijene u Srbiji, samo jedna je domaćeg porekla. Uvozimo čak i svinjsko meso iz Makedonije, pasulj i beli luk iz Kine, Kazahstana, Kirgistana, Argentine, >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << pa i sa Madagaskara.
Na listi poljoprivrednih proizvoda koje uvozimo, prema podacima Privredne komore Srbije, našla se i pšenica.
Poljoprivreda, kako objašnjavaju stručnjaci, ima odlične izvozne rezultate. I pored toga, sve mogućnosti ove privredne grane nisu adekvatno iskorišćene. 'Poljoprivreda mora da funkcioniše kao dobro organizovan sistem, a on je kod nas dobro radio do devedesetih godina prošlog veka', objašnjava Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede PKS.
'Privatizacija velikih poljoprivrednih kombinata, u većini slučajeva, urađena je loše, bez nekog plana i strategije, tako da su, posle nje, veze između kombinata i malih poljoprivrednika pokidane', objašnjava Prostran i navodi da su 'poljoprivrednici sada usmereni na bankarske kredite. Treba, međutim, imati u vidu da se, uz kredit, čija kamatna stopa je viša od pet odsto, u poljoprivredi ne može stvoriti pravi rezultat'.
Ovako nepovoljna situacija, dodaje Prostran, dovela je do toga da je produktivnost naše poljoprivrede u svim oblastima manja nego što je bila pre dvadesetak godina rezultati su slabiji za 30 odsto.
On dodaje da Srbija ima dovoljno stručnjaka koji bez problema mogu da naprave odlične rezultate. Rešenje za probleme poljoprivrede, kako napominje Prostran, mora se pre svega tražiti u izradi adekvatne dugoročne strategije razvoja ove oblasti.
'Ovo, pre svega, podrazumeva nalaženje adekvatnog načina finansiranja poljoprivrede, a takođe i rejonizaciju. Određena kultura, na adekvatnom zemljištu može da ima i do tri puta veći prinos. Upravo zbog toga, neophodno je da se uradi rejonizacija. Druga dva zadataka su podsticanje udruživanja poljoprivrednika i razvoj prerađivačke industrije', objašnjava Prostran.
