Izvor: Kolektiv.co.rs, 09.Dec.2016, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Remont Sumporne doprineo poboljšanju tehnoloških parametara
„Trudimo se da ne remetimo tok bakra“ Nakon sanacije mokrog elektrofiltera D i prve etaže u kontaktnom reaktoru (prosejavanje i dopuna katalizatora), poboljšana je vuča i prečišćavanje gasa iz Topionice. – Zahvaljujući povećanom iskorišćenju sumpora iz gasa, proizvodnja kiseline je, sa dotadašnjih 800-900 tona, podignuta na preko 1.000-1.100 tona dnevno. – Beleži se veliko vremensko iskorišćenje fabrike SUMPORNA. – Tokom planiranog zastoja krajem septembra, kada su basenski radnici samostalno remontovali kompletnu, novu metaluršku liniju, i to za rekordnih pet dana, otklonjene su sve posledice prošlogodišnjeg požara u Fabrici sumporne kiseline koji se, pod rukovodstvom kanadskog SNC Lavalina, desio na samom kraju izgradnje novih postrojenja. Nakon sanacije mokrog elektrofiltera D i prve etaže u kontaktnom reaktoru (prosejavanje i dopuna katalizatora), došlo je do harmonizacije rada fabrike i poboljšanja tehnoloških parametara (vuče gasa iz Topionice – i sa konvertora i sa fleš-peći, tako da i ona može da radi projektovanim kapcitetom, pa i većim, što nije mogla pre remonta) – ocenio je (sedmog decembra) Zoran Aleksov, upravnik Fabrike sumporne kiseline. – Uključivnjem u proces filtera D, koji dotad nije radio, poboljšano je prečišćavanje gasa. Naime, neprečišćen gas dolazio je u kontakt sa katalizatorom koji je najvažniji u proizvodnji sumporne kiseline i tu se odvija glavna reakcija (SO2 se pretvara u SO3, a potom u kiselinu). Dok filter nije radio, sve nečistoće su odlazile u prvu etažu kontaktnog reaktora, što je izazivalo smanjenje katalitičke aktivnosti katalizatora, povećanja otpora na etaži, a time i smanjenje vuče gasova. Sve to je uticalo na rad i Sumporne i Topionice. Posledica toga bila je i manja proizvodnja sumporne kiseline (ispod 1.000 tona, u proseku, dnevno), a i tu količinu smo dobijali maksimalnim zalaganjem svih radnika u oba pogona. Zahvaljujući povećanom iskorišćenju sumpora iz gasa, sada smo je, sa dotadašnjih 800-900 tona, podigli na preko 1.000-1.100 tona dnevno. Pre remonta Topionica nije mogla da radi punim kapacitetom, pošto je bila ograničena vučom gasa iz Sumporne. Sada je druga priča – mogu komotnije da rade, šaržiraju više tona na sat i proizvode više bakra. Poenta je da se sanacija u Sumpornoj pozitivno odrazila ne samo na kvalitet rada i proizvodnju kiseline nego i na količinu dobijenog „crvenog“ metala – naglašava Aleksov. Promene projekta – U tehnologiji nismo ništa menjali niti ima potrebe za tim, nego smo sanirali ugrađenu opremu. U delu fabrike, gde se prečišćava gas sa fleš-peći, promenjen je način transporta otpadne vode do postrojenja za njeno prečišćavanje. Pumpe, koje su bile ugrađene u tom delu postrojenja, veoma brzo su otkazale, pa smo morali da se dovijamo jer fabrika ne može da stane. Sami smo pravili i montirali naše pumpe, nove instalacije i cevi. Takođe, promenili smo i pumpe za proizvedenu kiselinu, jer se originalne nisu baš pokazale, pa su i one brzo otkazale. Prepravili smo i doradili pumpe iz Elektrolize koje za sada dobro rade. U prilog tvrdnje da je remont omogućio normalizaciju rada i „dovođenje“ Sumporne u projektovane tehnološke vrednosti, naš sagovornik dodaje i povećanje vremenskog iskorišćenja fabrike. Posle septembra, kada je iznosilo 72 odsto, počelo je da raste: u oktobru 84%, u novembru 97% i u decembru 100% (godišnji prosek je 87%). – Beležimo veliko vremensko iskorišćenje, što znači da fabriku držimo pod kontrolom. Sumporna stoji samo kada se radi nešto u Topionici, primera radi, periodično miniranje aptejka (zaustavi se fleš-peć, ali prethodno se iz nje „prenese“ bakar u konvertor i mi, praktično, radimo samo na gas sa konvertora). Trudimo se da sve naše kvarove i nedostatke otklanjamo u tom periodu. To su tzv. planski zastoji i otuda veliko vremensko iskorišćenje. Upravnik Sumporne posebno ističe i treću, veoma važnu posledicu septembarskog remonta – smanjeno aerozagađenje. – Nismo imali neko aerozagađenje iz Sumporne ni pre toga, ali čim je povećana proizvodnja kiseline, znači da je više iskorišćen sumpor koji dolazi iz Topionice i pretvoren u kiselinu, pa je logično da na dimnjaku nema šta da izađe. Kada je reč o otpadnim vodama, sve koje se stvaraju u Topionici i Sumpornoj idu u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, gde se neutrališu i ponovo vraćaju u pogon flotacije, a mulj se odlaže u deponiju, tako da je, tehnološki gledano, i taj deo zaokružen. Zaokružili smo gas, otpadnu vodu i – sve je pod kontrolom. Kao najvažniji cilj kome streme, Aleksov potencira povećanje proizvodnje sumporne kiseline i kapaciteta fabrike. Inače, bilo je predviđeno da „sumporaši“ 2016. završe sa 366.000 tona, a dosad su dali 275.000 tona (75 odsto planiranih količina). – Ukoliko ovako radimo do kraja godine, nadam se i bolje, dostigli bismo 300.000 tona (82%), što je dobro ako znamo da smo skoro cele godine (do septembra) radili bez jednog elektrofiltera i sa smanjenom vučom gasa. Praktično, naš osnovni plan je da „pratimo“ Topionicu i sav sumpor-dioksid pretvorimo u kiselinu. Treba napomenuti da se određena količina toplote iz kontaktnog reaktora prevodi u vodenu paru koja se koristi za potrebe u Topionici i delom za proizvodnju električne energije. Saradnja sa topioničarima je dobra, svakodnevno se dogovaramo i trudimo da ne remetimo tok bakra i ekologiju u radnoj i životnoj sredini. Upravnik je na kraju razgovora pohvalio radnike pogona na čijem je čelu (ukupno 100). – Pravo je čudo kako smo se uhodali, jer ljudi su došli iz stare fabrike bez ijednog dana obuke. Posebno oni koji rade u kontrolnoj sobi. Preneo sam im ono koliko sam znao i umeo. Početak je zaista bio težak, sada je druga priča – manje-više svi smo stekli iskustvo za ovih godinu i nešto dana rada nove fabrike.
