Izvor: Kolektiv.co.rs, 09.Feb.2016, 16:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RTB Bor sprovodi rigorozne mere štednje

Smanjuju se svi troškovi Kompanija mesečno treba da uštedi 1,1 milion dolara na normativima, ali i isto toliko para na troškovima zarada. – B. Spaskovski: Samo smanjenje cene struje, nafte, tečnog kiseonika i ostalog repromaterijala u proseku za 10-ak odsto doneće nam uštedu pet miliona dolara godišnje. Ali, ako želimo da sačuvamo kompaniju, moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama štednje, da smanjimo i troškove zarada. – Sindikati pozivaju na ukidanje člana 70a Zakona o PIO kako bi se izbegle tenzije na relaciji sindikat-poslodavac-država zbog ponuđenog socijalnog programa za zaposlene sa 39, 40 i više godina radnog staža RTB. – Efekti oštrih restriktivnih mera štednje koje su u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor na snazi od početka ove godine biće 25 miliona dolara. Za toliko, naime, kompanija treba da smanji materijalne i operativne troškove i na taj način proba da ublaži posledice pada cene bakra na svetskom tržištu. U isto vreme, RTB Bor treba da održi proizvodni kontinuitet i tako obezbedi neophodna likvidna sredstva. U nemilosrdnu borbu „kresanja“ svih troškova menadžment borske kompanije je, kako kaže generalni direktor Blagoje Spaskovski, ušao polovinom prošle godine, čim je cena „crvenog metala“ na berzi počela naglo da pada, a štednjom na svim nivoima tada je „ušparano“ četiri miliona dolara. Program mera štednje u RTB-u Bor je početkom 2016. inoviran, postao je kompleksniji i rigorozniji pa, po njemu, kompanija treba mesečno da uštedi 1,1 milion dolara na normativnim troškovima, ali i isto toliko para na troškovima zarada. –Efektima koje smo ostvarili po osnovu smanjenja jedinične potrošnje normativa možemo da budemo zadovoljni jer ta potrošnja danas nije veća od one u svetskim kompanijama. Samo smanjenje cene struje, nafte, tečnog kiseonika i ostalog repromaterijala za u proseku 10-ak odsto doneće nam uštedu pet miliona dolara godišnje, a ako tome dodam i da u direktnim pregovorima sa svim isporučiocima repormaterijala uspevamo da „izboksujemo“ desetak odsto nižu cenu čeličnih kugli, šipki, ulja, maziva, ležajeva i reagenasa, jasno je da je borba s troškovima frontalna i to „oči u oči“. Najteža je, ali takođe neminovna, ona mera koja se odnosi na troškove zarada. To podrazumeva socijalni program i za sada se za dobrovoljni odlazak iz preduzeća uz otpremninu prijavilo 146 radnika. Sledeći korak je, čini mi se, krajnje human pristup koji podrazumeva da svi oni koji imaju 39, 40 i više godina radnog staža, uz otpremninu, trajno napuste posao i sa primljenom naknadom sačekaju ispunjenje uslova za penziju. Ideja je da ljudi nakon toliko godina provedenih u RTB-u ne napuste radno mesto nezadovoljni i zato je izuzetno važno da se sve izvede i sprovede onako kako je programom štednje definisano i potvrđeno odlukom najvišeg organa upravljanja kompanijom – kaže generalni direktor RTB-a Bor. Spaskovski dodaje da će nezadovoljni biti jedino oni koji budu proglašeni tehnološkim viškom. – To je ta treća kategorija koju ne možemo izbeći, pa ne kazati da u RTB-u ima i neradnih ljudi, onih koji koriste opijate, alkohol i onih koji su, recimo, 30 dana bolesni, pa jedan dan zdravi, pa opet mesec dana bolesni. Za takve nema mesta ni u jednoj kompaniji, pa ni kod nas i za njih je primeren termin „otkaz“. Svi drugi moraju biti zadovoljni, naročito oni koji imaju 39 i 40 godina staža. Proizvodni radnici, oni na liniji stvaranja bakra – od prve bušotine do katode – ove mere neće ostetiti na svojoj koži. Niti će biti pomerani sa svojih radnih mesta, niti će im plata biti smanjena. Onima pored njih – u upravama, tehničkim pripremama, direkcijama, dakle režijskom kadru – plate će biti smanjene. Ne ponovila se 2015. Godina 2015. bila je, po rečima čelnog čoveka Kombinata bakra, izuzetno teška jer se deset meseci radilo na osposobljavanju rudnika u Majdanpeku koji je bio poplavljen, potom i okovan ledom, a bez struje. Rudarska proizvodnja je, zato, tamo normalizovana tek u oktobru, pa je po tom osnovu RTB Bor pretrpeo gubitak od 15 miliona dolara. Da jedno zlo okreće naopako i druge stvari, pokazao je požar koji se desio u novoj fabrici sumporne kiseline, nepun mesec po puštanju nove topionice u rad. U vreme zastoja, dok agregati nisu osposobljeni za normalan rad, nagomilan je hladan materijal – šljaka sa 30 do 40 odsto bakra – pa je u njemu bilo „zarobljeno“ oko 20 miliona dolara. Da se bar jedna od ove dve stvari nije desila RTB Bor bi, tvrdi Spaskovski, 2015. poslovao pozitivno i ne bi bio sedam-osam miliona dolara u minusu. Na sve te nedaće, u julu prošle godine je i cena bakra doživela dramatičan pad i sa prosečnih sedam hiljada dolara po toni „strmoglavila“ se na 4.300 dolara. Predstavnici reprezentativnih sindikata svesni su situacije u kojoj se nalazi srpska privreda, a zajedno sa njom i jedini domaći proizvođač bakra i zlata. Tenzije na relaciji sindikat-poslodavac-država, kako kaže Časlav Gavrić iz sindikata „Nezavisnost“, mogle bi da se ublaže ukidanjem člana 70a Zakona o PIO. – Tim članom predviđeno je trajno umanjenje penzija za sve zapsolene koji bi se opredelili za socijalni program, a nemaju navršenih 65 godina života ili 45 godina penzijskog, odnosno 40 godina radnog staža. U tu grupu, prema našim podacima, spada oko 600 basenskih radnika i verovatno bi se oni, ukidanjem ovog člana, lakše opredelili za socijalni program. Zato smo preko svog Granskog sindikata industrije, energetike i rudarstva „Nezavisnost“ inicirali ukidanje spornog člana Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju – kaže Gavrić. Slično misli i predstavnik Samostalnog sindikata metalaca Srbije RTB-a Bor Goran Jovanović koji navodi da je, nakon razgovora sa poslovodstvom, sindikat zauzeo stav da podrži sve akcije koje za cilj imaju očuvanje kompanije ali, naravno, ne na štetu zaposlenih. – Ako se sprovodi socijalni program, on mora da bude zasnovan na principu dobrovoljnosti. Radnicima koji se opredele da po socijalnom programu ranije napuste preduzeće Zakonom o PIO mora da bude omogućeno da, kada ispune uslov za punu penziju i uživaju u njoj, a ne da trajno sebe osude na umanjenu penziju samo zbog toga što su uzeli socijalni program i godinu-dve ranije otišli iz preduzeća. Radnici RTB-a Bor koji su se prilikom anketiranja prijavili za socijalni program nadaju se, takođe, ukidanju spornih zakonskih odredbi. Topioničar Slavoljub Olarić sa beneficijama ima 44 godine radnog staža i ne može u penziju jer ima tek 55 godina. Nije kandidat ni po jednom uslovu za penziju ali se, kako kaže, „upisao za socijalni program“. – Ako budu dali taj socijalni program, vraćam se u rodni Zlot da se bavim poljoprivredom. Neko mora Borane da snabdeva sirom, mlekom, prasićima. Fali mi još šest meseci do 45 godina staža, a do uslova za starosnu penziju imam još celu deceniju. Hidrauličar i automehaničar Miodrag Ivković ima 40 i po godina radnog staža i nije u penziji jer nema dovoljno godina starosti. – Do starosne i pune penzije mi nedostaju dve i po godine. Prijavio sam se za socijalni program, ali neću da odem ukoliko tada ne budem imao pravo na punu penziju. Ako uzmem otpremninu, nastaviću privatno da radim automehaničarski posao – ističe Ivković. Rade Mirković koji na površinskom kopu „Veliki Krivelj“ 44 godine rukuje rudarskom mehanizacijom tvrdi da mu je u 58. godini života socijalni program dobrodošao jer već radi nešto i privatno, pa je vreme, kaže, da se tome posveti malo više. – Dosad nisam hteo da odem u penziju jer bih samoga sebe osudio na manja mesečna primanja. Ovako ću sada uzeti otpremninu, a vidim da se i kolege iz sindikata zalažu da se zakon promeni, pa se nadam da to umanjenje penzije neće biti trajno.

Nastavak na Kolektiv.co.rs...