Izvor: Aleksinac.net, 28.Nov.2024, 01:28
Prvi festivalski dan iz ugla ANE STOJKOVIĆ
Predstava„ Prasetina na 178 načina"
„Čuli ste danas iz Svetog Evanđelja kako đavoli bespomoćni mole Gospoda: „Ako nas izgoniš iz ove dvojice ljudi, pošalji nas u svinje“, jer mi, mi nemamo vlasti ni u svinje da uđemo bez Tvog dopuštenja.
Predstava„ Prasetina na 178 načina"
„Čuli ste danas iz Svetog Evanđelja kako đavoli bespomoćni mole Gospoda: „Ako nas izgoniš iz ove dvojice ljudi, pošalji nas u svinje“, jer mi, mi nemamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << vlasti ni u svinje da uđemo bez Tvog dopuštenja.
Ako nas izgoniš pošalji nas u svinje. I Spasitelj reče: „Idite“ I oni navališe, i uđoše u veliko krdo svinja. A svinje, jadne svinje, nisu mogle ni časa da trpe u sebi đavola, nego navališe s brega u more i potopiše se. Tako je đavo strašan, strašan je za svinje, a kamoli za čoveka, za bogoliko biće, za čoveka koji je stvoren da bude ikona Božja, živa ikona u ovome svetu. /…/ Eto, svinje ne mogu da izdrže prisustvo đavola u sebi, a ljudi, a ljudi izdržavaju …svojom slobodnom voljom.
Po slobodnoj volji, ljudi se predaju ili Bogu ili đavolu u ovome svetu. Po slobodnoj volji svojoj ljudi obrazuju, uobličavaju, ili đavolji lik ili Božji lik. A kad čovek hoće da ih savlada, da ih pobedi, uvek ima u Gospodu Hristu."
Jevnđelje o spasenju čoveka i propasti svinja
Predstavom„ Prasetina na 178 načina" u izvođenju niškog Narodnog pozorišta počeo je dvanesti po redu Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu, poznatiji kao PIP.
Ovaj komad napisala je dramska spisateljica Aleksandra Jovanović koja je na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst 2021/2022. povoljno ocenjena od strane žirija.
Komad je režirala višestruko nagrađivana Sonja Petrović a uloge tumače mladi glumci niškog teatra, Milica Filić, Miloš Cvetković, Danilo Petrović, Andrija Mitić i Stefan Mladenović.
Selektor ovogodišnjeg festivala Milivoje Mlađenović rekao je da je ponosan na ovogodišnju ulogu i objasnio da aleksinačka publika poštuje pozorišni čin i da se ovde sve predstave nagrađuju ovacijama u stajećem položaju kao retko gde u Srbiji i da je zato ALeksinac posebno mesto jer je u njemu izuzetno razvijen amaterski i profesionalni život pozorišta.
Festival je zvanično otvorio predsednik festivalskog odbora Dragan Jovanović rečima„ Igre mogu da počnu."
Žiri ovogodišnjeg festivala čine: dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, Branislav Nedić, dramaturg i predsednica žirija, glumica Biljana Nikolić.Ovaj distopijski komad napisan od strane dramaturškinje Aleksandre Jovanović, prema njenim rečima, predstavlja priču o silovatelju u glavnoj muškoj ulozi.
Njoj je posebno bilo zanimljivo da obradi ovu temu jer je iz Vranja i bila je inspirisana pričom uz koju je tokom detinjstva odrastala.
„Pisanje ovog testa je krenulo iz terapeutske zamisli, a meni je u ovom eksperimentu bilo zanimljivo da se bavim silovateljem kao glavnim junakom koji će apsolutno držati moć nad pričom i biti nepouzdani narator koji će i fizički, ali i metafički, obuzdati ženski glas, žensko telo na sceni i zbog toga imamo jedinu glumicu na sceni, Milicu Milić, koja igra više ženskih uloga jer mi je bila ideja da se žena apolutno sputa.
Scena je prepuna testosterona što mi je i bila namera" - rekla je dramaturškinja Aleksandra Jovanović.
„Što se tiče priče o Žutom, glavnom junaku, bila sam inspirisana vestima o nasilju u porodici, nasilju nad ženama i ženskim traumama, gde se počinioci predstavljaju kao zlostavljači od kojih se svi trebamo čuvati. A niko ne govori o tome da su to možda naše komšije ili braća.
Niko ih ne posmatra kao trodimenzionalna bića i onda se dešava paradoks kada otuđimo nasilnike i ne priznajemo im ljudskost već ih posmatramo kao čudovišta. To nije ljudski već zverski i mi trebamo to da ogolimo i predstavimo onako kako treba" - dodala je autorka.
Prema njenim rečima, ovo više nije priča o Žutom koga smo„ svi zavoleli" tokom predstave jer u predstavi pratimo priču o njegovom odrastanju u klanici gde nerado radi kod svog oca, zaljubljuje se i posmatramo kako se se pretvara u čudovište.
Ovo je presek društva i period mog odrastanja kao i mešavina različitih generacija. Ovo je moj svet, dakle pisala sam o onome što znam " - naglasila je Aleksandra.
Žuti, glavni lik u predstavi, u naletu retoričkog besa, brutalanog narativa tokom predstave kaže:„ Najteže mi je uloga sina" jer on svog oca prezire i način života uz koji odrasta. Ne želi da se tradicionalno bavi klanjem i prodavanjm svinjskog mesa jer se njegov otac odnosi prema celoj porodici kao i prema svinjama koje koje kolje i kasnije prodaje.
Nasilno, prostački, surovo.
On monstruoznog oca jedva čeka da vidi mrtvog i nastavi da živi svoj život pod okriljem„ njegove kuće". On, u trenutku kada mu saopšte da mu je otac preminuo oca na groblju ispraća rečima„ Bio si govno i to ćeš biti ni na onom svetu."
Glumci na sceni obučeni su kao ljudski mozgovi, a scena predstavlja klanicu i sušaru gde su glavni likovi predstavljeni kao svinje, čas u ljudskom čas u životinjskom obliku poput Orvelov„ Farme" što je u meni izazavalo razmišljanje.
Na pitanje ovako netradicionalnog kostima svinja koje liče na ljudski mozak, dobila sam odgovor od rediteljke da kostim zapravo predstavlja salo svinje do čije srži tek treba dopreti. Možda otuda i prasetina na 178 načina.
Međutim, naslov je inspirisan krivičnim zakonikom, članom 178. koji se tiče krivičnog dela protiv spolne slobode, tj. silovanja.
