Izvor: Aleksinac.net, 09.Jan.2020, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promocija knjige "Žitkovac i železničari" u izdanju USUK "Zavičaj"
Nije prošlo ni dve godine od osnivanja Udruženja stvaralaca u kulturi, USUK "Zavičaj", Žitkovac, a već 27. decembra 2019. godine ovo Udruženje se predstavilo izdavanjem knjige "Žitkovac i železničari", Momira Nedeljkovića i Dragoslava Ristića. Recenzent knjige je književnik Dragiša Marković, a knjiga je štampana u 300 primeraka. Program je vodio Zoran Živković, a u programu je učestvovala flautistkinja Katarina Nikolić. Deo promocije činila je izložba fotografija i železničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << muzealija.
Promocija je održana u Železničkoj Restoraciji u Žitkovcu u prisustvu velikog broja prisutnih. Autori su deca železničara i bliski rođaci, koji su o žitkovačkim železničarima dali istorijski presek do današnjih dana upotpunjen prezimenima i imenima, kao i radnih mesta, počev od šefova stanica preko otpravnika vozova, telegrafista, blagajnika do tehničke službe.
U knjizi je istaknut značajan doprinos ove saobraćajne delatnosti u razvoju ove sredine, ali i žal što Železnička stanica Žitkovac nosi naziv Aleksinac, što izaziva zabunu kod putnika. Recenzent Marković je izneo podatak da je 80-tih godina prošlog veka jedna studentica iz Amerike pogrešno sišla iz voza u Žitkovac umesto u mesto u koje je pošla.
O knjizi su govorili autori i recenzent. Govoreći o mestu održavanja promocije recenzent je rekao da je Restoracija "akademija nauka"- "mala Sorbona", nacionalna biblioteka bez knjiga, jer su na putu za Soko Banju u nju svraćali Branislav Nušić, Stevan Sremac, Ivo Andrić, Meša Selimović, Dobrica Erić i drugi, a poznata je po kadrovima u filmu "Žuta", kao i vodotoranj, poznat po slikama akademskog slikara Miće Stoiljkovića, koji ga je slikao devet puta, i po njegovoj želji uskoro treba da postane umetnička galerija. Restoraciju su posećivali i dr. ličnosti iz politike, kulture, estrade, privrede, sporta, poput Parlova, Beneša, Kelave, ali i Miljan Miljanić i Toplak koji su tu bili sa dr Batom Pavlovićem što je ovekovečio Boža Marković svojim fotografijama. O restoraciji je najviše pisao Slavoljub Marković u svom romanu "Pobunio sam se životom", koga je stvarao 50 godina, a koji je ušao u uži izbor za Ninovu nagradu. Završavajući svoje izlaganje književnik Marković je rekao "da je Restoracija bila i ostala naša ljubav, mladost i uspomena, koje nas vežu za mladost."
