Izvor: Kolektiv.co.rs, 07.Mar.2015, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljamo žene RTB-a: Snežana Petrović, tehničar u RBM-u
Rudnik i rudarenje kao sudbina Rođena Majdanpečanka kojoj su u rudniku radni vek proveli otac, braća, suprug, i sama je želela da tu radi, ali nikada, baš nikada za 35 godina staža nije poželela da promeni radno mesto tehničara pripreme održavanja na kopu, niti preduzeće RBM. – Najvažnije je pronaći sebe u poslu koji radiš, da posao voliš i da si spreman da učiš – recept je za uspeh na poslu iz perspektive Snežane – Nene Petrović, tehničara pripreme održavanja na Površinskom kopu u Rudniku bakra Majdanpek. Punih 35 godina ona radi na održavanju opreme u Novom servisu, u pripremi bagera i bušilica. Kao Majdanpečanki iz porodice rudara, u kojoj su se posle oca, rudarski poziv izabrala i njena tri brata, nakon završene elektrotehničke škole u Kostolcu, koju je pohađala kao stipendista RBM-a, nekako joj je bilo najnormalnije da tu započne rad. –Bila je to i želja i izbor, kako zbog porodice, tako i nevelikih mogućnosti da se u to doba nešto puno bira. Ali i kasnije, nikada nisam poželela da promenim radno mesto, ni u Rudniku ni mimo njega. Uslovi za rad su korektni, tako da nisam tražila bolji posao. I moj suprug je ovde radio, samo u operativi, ovde smo se i upoznali, proveli tolike godine radeći u istom pogonu, a on već stigao do penzije. Naš sin je, međutim, završio fakultet i zaposlio se u Beogradu. U Novom servisu RBM-a, gde je ova služba locirana, Snežana je okružena kolegama o kojima može da kaže sve najbolje zbog pažnje i poštovanja koje ukazuju malobrojnim koleginicama. –U samom poslu ništa nije teško jer delujemo kao ekipa, kao uigran tim u kojem su uloge jasno podeljene, kojih se pridržavamo uvek spremni da pomognemo. Ovde smo, praktično, kao porodica, tolike smo godine proveli zajedno i toliko vremena da se to nekako podrazumeva – priča Snežana, a kolege je hvale da sa uspehom radi zapravo dva posla: i elektro i mašinski. Rad u Pripremi je odgovoran. Tu se tačnost, pouzdanost i pravovremenost podrazumevaju, a iskustvo je dragoceno. Posao nije fizički naporan, a kada se voli, kada se u njemu uživa, nije teško ni usavršavanje, ni podrazumevajuće učenje koje je neophodno sa pristizanjem nove opreme, koju treba “u dušu” upoznati, jer se od zaposlenih u Pripremi i očekuje da poznaju sve njene detalje. Iako je nekako teško povezati te gabaritne delove moćnih rudarskih mašina sa ženskom prirodom i osetljivošću, pokazuje se da to nije nikakva prepreka. –Nekada je u ovoj službi bilo više žena, to su koleginice kojih se rado sećamo, često pominjemo, a ovo je prilika da prvo njima, našim penzionerkama, čestitamo praznik i poželimo dobro zdravlje – kaže Snežana koja će zbog izmenjenih propisa još najmanje četiri godine morati da radi kako bi mogla da ostvari pravo na umanjenu penziju “samo zato što je sa samo 18 godina počela da radi”. – Nije to problem, mislim da još uvek mogu da radim onako kako to posao zahteva. Ostaje da žalimo što nema više mladih među nama, jer deca, školovana, mlada, u punoj snazi i treba da rade, a da im mi, kroz zajednički rad prenesemo znanje i iskustvo, i usput neke važne stvari o kolegijalnosti, prijateljstvu i poštovanju.
.jpg)
