Izvor: Kolektiv.co.rs, 07.Mar.2015, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljamo žene RTB-a: Mirijana Jovanović (Topionica)
Bez ijedne povrede na novoj topionici Koordinator za BZNR je ″vrhovna vlast″ na gradilištu za sve što se tiče bezbednosti, onaj ko može svakog radnika ili rukovodioca da vrati sa gradilišta ukoliko se ne pridržava propisa. Delili smo ″žute kartone″ u vidu usmenih upozorenja, a malo je falilo da bude i ″crvenih″. – Uspeli smo, zajedno sa ljudima iz ″SNC Lavalina″ i ″Outoteka″, da bezbednost naših radnika podignemo na viši nivo, a nadam se da će tako ostati i kada oni budu otišli TOPIONICA. – Gradilište nove topionice i fabrike sumporne kiseline u prethodne dve i po godine postalo je maltene novi dom Mirijane Jovanović. Tu je svakodnevno, vikendom, bez obzira na to koje je doba dana ili noći, smena, vremenske (ne)prilike. Zatekli smo je kako razgovara sa radnicima, proverava da li su propisno vezani, objašnjava, savetuje. Jer, Mirijana je koordinator za bezbedno izvođenje radova i lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu i zaštitu od požara na gradilištu nove topionice. Mirijana, neobičnog imena koje je dobila da bi se slagalo sa sestrom bliznakinjom Marijanom, rođena je 1964. godine u Beloj Crkvi. Otac, koji je u Bor došao da studira, doveo je i porodicu, pa je ovde završila osnovnu i srednju školu, a na Tehničkom fakultetu stekla je zvanje diplomiranog inženjera mašinstva. Prvo zaposlenje ″desilo″ se 1988. u Zajedničkim službama TIR-a (Služba za razvoj), gde je provela osam godina. Potom je prešla u Preradu metala i radila na različitim poslovima (crtanje u AUTOCAD-u, konstrukcijama). Godina 2003. bila je u svakom pogledu prelomna za Mirijanu – okliznula se i smrskala skočni zglob, posle čega su usledile tri operacije. Nakon ove teške povrede na radu i oporavka, ponudili su joj, i ona je prihvatila, da se bavi zaštitom na radu. Položila je tri stručna ispita: za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, zaštitu od požara, kao i za koordinatora bezbednog obavljanja radova na gradilištu. Iz Prerade metala 2009. godine otišla je u Fabriku bakarne žice, a 2012. u Topionicu. Od jula te godine, zajedno sa kolegama Miodragom Petkovićem i mr Branislavom Živanovićem, angažovana je, kao koordinator, na gradilištu najvećeg ekološkog i ekonomskog projekta na Balkanu. Mirijana nam je najpre objasnila da poslovi BZNR i ZOP podrazumevaju svakodveni obilazak pogona, ukazivanje na nedostatke, potpuno uređenje fabrika koje će radnicima omogućiti bezbedno radno mesto. Tu je i briga o zaposlenima i njihovom zdravstvenom stanju, fizičkim i radnim sposobnostima, lekarskim pregledima, obukama za bezbedno obavljanje poslova. Sve to bi bilo nemoguće bez stalnog praćenja zakonske regulative koja uređuju ovu oblast. Ali, kako reče, iskustvo sa gradilišta nove topionice je dragoceno i nemerljivo. –Koordinator je spona između investitora i svih izvođača radova koji, takođe, imaju svoje ″bezbednjake″. Iako smo nas troje bili dobro ″potkovani″ stručnim ispitom, nama je ovo bilo prvo gradilište. Mali problem na početku nam je predstavljalo to što se radi sa strancima, ali ubrzo engleski jezik više nije bio prepreka. Ostvarili smo veoma dobru komunikaciju, a saradnja je bila veoma uspešna, čak odlična. Sve je funkcionisalo kao sat. Zahvaljujući tome, nije bilo nijedne povrede, što smatram našim najvećim uspehom – ponosno ističe Mirijana. Naša sagovornica dodaje da se ″SNC Lavalin″ pridržava svojih procedura i strogih kriterijuma, ali da i mi ″konja za trku imamo″. – Po našem zakonu, koordinator je ″vrhovna vlast″ na gradilištu za sve što se tiče bezbednosti, onaj ko može svakog radnika ili rukovodioca da vrati sa gradilišta ukoliko se ne pridržava propisa. Davali smo ″žute kartone″ za nepropisno ponašanje. Uglavnom smo išli na blaže varijante u vidu usmenih upozorenja. Jedan od slučajeva je bio za prebrzu vožnju na gradilištu i, posle ″žutog kartona″ koji smo uputili toj osobi, svi su vozili kako treba. ″Crvenih″ nije bilo, ali malo je falilo da ih pojedinci dobiju, jer nisu poštovali mere bezbednosti. Opominjali smo radnike da stave šlem na glavu, zaštitne naočare. Dešavalo se da ne budu vezani, onda su se spuštali sa visine, a njihovi ″bezbednjaci″ su organizovali dodatnu obuku. Uspeli smo, zajedno sa ljudima iz ″SNC Lavalina″ i ″Outoteka″, da bezbednost naših radnika podignemo na viši nivo, a nadam se da će tako ostati i kada oni budu otišli.
.jpg)
