Izvor: Kolektiv.co.rs, 10.Avg.2016, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljamo „Šistekovce“: Dubravko Krinić, virtuoz na bageru
Uvek u vrhu po ostvarenju norme Gotovo jednoglasno smo se složili da se Krinić nametnuo i kao čovek i kao jedan od vodećih majstora. Seo je u kabinu jedne od najskupljih rudarskih mašina sa 23 godine i brzo se istakao, čuvao je, ili kako mi rudari kažemo – osećao. Za devet godina nije imao nikakve pehove, havarije, niti propuste, a uvek je prednjačio po broju utovarenih kamiona – kaže upravnik kopa Milan Delić KOP „VELIKI KRIVELj“. – Svojim stručnim i savesnim radom u prethodnom periodu, a naročito u 2016. godini, Dubravko Krinić, VKV bagerista RBB-a, dao je značajan doprinos u ostvarivanju visokih proizvodnih rezultata na površinskom kopu „Veliki Krivelj“ – obrazložili su, kratko i jasno, direktori Rudnika bakra Bor svoj predlog da ovaj 32-godišnjak dobije nagradu „Inženjer Šistek“. Međutim, utisak je da još kraće obrazloženje koje je na konferenciji za novinare pred Dan rudara, za jednog od najmlađih dobitnika najvišeg basenskog priznanja, dao generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski, mnogo više govori: – Krinić je virtuoz na bageru, okreće ga i tovari više od onoga što je i dizajnom mašine predviđeno. I upravnik kopa Milan Delić nam reče sve najboje o mladom bageristi dok smo silazili u kop da ga potražimo na etažama: – Nismo se mnogo dvoumili kada je trebalo da predložimo za nagradu nekog od bagerista, vozača, buldozerista. Gotovo jednoglasno smo se složili da se Krinić nametnuo kao jedan od vodećih majstora. Za devet godina nije imao nikakve pehove, havarije, ni propuste, a uvek je bio u vrhu pri ostvarenju norme, broja „tura“. Imam samo pohvale za njega i kao čoveka i kao rukovaoca jedne od najskupljih rudarskih mašina kakvi su hidraulični bageri. Brzo se istakao, čuvao je ili, kako mi u rudarstvu kažemo, osećao mašinu, svaku promenu zvuka, vibraciju, i na vreme reagovao. Došle su još dve grupe perspektivnih bagerista, ali smo se odlučili za Krinića i sigurno nismo pogrešili u proceni njegove odanosti prema firmi, odnosu prema poslu i mašini. Mislim da će on to shvatiti kao podstrek i nastaviti sa dobrim rezultatima. U to smo se uverili na licu mesta. Trećeg dana po dodeli nagrade zatekli smo Krinića na kriveljskom kopu kako sa kolegom Daliborom Stankovićem, inače diplomiranim inženjerom, utovara pedeset petu „turu“ u toj smeni. Damperi prilaze po „porciju“ od četiri-pet kašika (zapremine 22 kubika, teške preko 50 tona) i brekćući odlaze ka transportnom sistemu sa tovarom od 220 tona jalovine i 170 sopstvenih tona. – Od jutros tovarimo jalovinu i maksimalno se trudimo da pratimo normu. Ekipa je pojačana, na bageru smo dvojica, i do kraja smene biće preko šezdeset „tura“ – kaže Krinić pošto je predao bager kolegi i sišao. Od brujanja bagera jedva se čujemo, ali ipak razumesmo da je Krinić rođen u Šarbanovcu 1984. godine i završio za mašinskog tehničara numeričkih mašina. Zaposlio se na površinskom kopu 2007. i od prvog dana je na bageru. – Moj prvi, i da kažem omiljeni bager, je „TEREX OK“ na kome sam proveo, evo skoro će deset godina – kaže on. – Trenutno se remontuje, a sada sam na „Kamacu“ bageru za koji sam se takođe obučio. Za komande mašine koja košta oko četiri miliona evra seo sam sa 23 godine i malo se uplašio njegove veličine, pa i svih ostalih mašina koje sam ovde zatekao. Ali, uz veliku pomoć starijih kolega, iz dana u dan sve bolje sam upoznavao bager i posle tri meseca postao majstor, a posle šest bio sam već dosta siguran. A, to nije baš jednostavno, nikad nije isto, svaki dan je drugačiji. Upadamo u razne situacije, dođu kiše, desi se da prokliza čak i bager sa gusenicama, a kamoli kamion… i zato, pre svega, mora da se vodi računa o bezbednosti, i bagera i kamiona. Može se obrušiti etaža, zakačiti i oštetiti i kamion i bager, posebno njegovi hladnjaci, može ispasti komad stene iz kašike… Čitavu smenu Krinić se vrti levo-desno svojom moćnom mašinom tovareći rudu ili jalovinu, ali više mu smeta kad pauzira na tzv. verandi nego kad je za komandama. A, na ovoj mašini sve je toliko kompjuterizovano da je veoma jednostavno. Naravno, za onoga ko zna šta i gde treba da gleda. – Sa ekrana čitamo koliko se mašina napreže, šta joj smeta, ali neke stvari, poput mehaničkih kvarova i lomova, mora i rukovalac da oseti, uoči. Međutim, kaže Krinić, ovo su novi bageri i još se dobro drže. Četiri kašike i kamion je pun, sa pet već preliva. Kamioni imaju vage, semafore, i tovarimo dok im se ne upali žuta lampa, onda vozač zatrubi da je dosta. Već smo se „odokativno“ uvežbali da ih dobro punimo a da se ne upali crveno. Kad je etaža ovako dobro pripremljena, ruda dobro izminirana, ovaj posao zaista radim sa velikom voljom. Nervozniji sam kad treba da se uđe u neki usek jer je veliki nagib bagera, veliki napor da se postavi, okrene prema kamionu… Prezadovoljan, odmah po prijemu nagrade od ministra rudarstva Aleksandra Antića, Krinić je izjavio: – Ovim je nagrađen sav naš trud, i moj lični i kolega. Nadam se da će ovo biti podstrek i za mene i za njih. Verujem da sam prvi u nizu mladih ljudi koji ju je dobio. Pitamo Krinića kako mu je sada kad se vratio poslu. Kaže: – Moje ćerke, dvogodišnja Nina i petogodišnja Lena, gledale su me na televiziji sa oduševljenjem i pune su sebe. Što se mene tiče, radim sa još većom tremom jer sam prvi iz plejade mladih bagerista koji je nagrađen. Nagrada je još veća odgovornost za mene kao primer da je moguća i dostižna, pogotovo što su me svi oni ovde zatekli, bili kod mene na obuci. A, samo trud, odgovornost, disciplina vode do nje. Ovo je rudnik i mi to ozbiljno shvatamo i ozbiljno radimo. Kad nismo na poslu, e onda je šala i druženje. Moja smena sastavila je jednu fudbalsku ekipu i idemo da igramo gde nas pozovu. Dvaput smo bili u Donjoj Beloj Reci, a planiramo uskoro i meč u mom Šarbanovcu. Nažalost, i ovako velika sela kao što je moje, polako se gase, pa i ja, zbog dece i njihovog školovanja, planiram da vremenom pređem u Bor.
