Izvor: Pančevac-online.com, 15.Apr.2015, 18:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pocrveneti

Hrabrost je kada čovek može, bez odstupnice, sebi da kaže da je grešio i imao naopaka fundamentalna opredeljenja i stremljenja. Da je neko poseban kaže se za onog ko ima jednu vrstu ljudskosti, nerv, da svoje nekadašnje zablude podeli s okolinom, da naglas priča o svojoj promeni. Pošto osoba objedini ove karakteristike i životna iskustva pretoči u knjigu – doživljava katarzu.

U oku promatrača, upravo ovako se dojmi Drago Pilsel, nedavni gost Pančeva i autor „Argentinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Pančevac-online.com << romana”. U njegovoj autobiografiji, baš kao i u pojavi, očevidno je moralno pročišćenje, unutrašnji proces koji je tako potreban, ma, neophodan velikoj većini nosilaca javnih funkcija u Srbiji. Da bi im, i nama s njima, bilo daleko bolje.

Ah, da. Drago za sebe kaže da je u mladosti bio desničar i fašista, te da je jedan njegov deda bio u Gestapou, a drugi u ustašama. Potiče iz nemačko-hrvatske porodice.

Ko zbog ovih činjenica ne može, posle pročitanog „Argentinskog romana”, da Pilselu oda priznanje i kaže da je hrabar i poseban – treba da potraži stručnu pomoć.

***

Do težine legendarne priče o tome da bi mu „Betoven i Mocart svirali na uvce” da nije bio mali „kad su oni bili najpopularniji” mnogo je teško dobaciti, skoro nemoguće. Ipak, Palma, Jagodinac na privremenom radu u republičkoj skupštini (koji se, bogami, oteglio), ne da na sebe i na zasluženu titulu tvorca „najbisera”.

Ovog puta je zaobišao istoriju, kulturu i umetnost, pa se tokom skupštinske rasprave bacio na geografiju: „Kad sam bio u Dubaiju, video sam najveću zgradu u Evropi”.

Poslanici su razgovarali o „Beogradu na vodi”, a „leks specijalis” u vezi s tim projektom predstavio je premijer Vučić lično. Posle govora koji je trajao duže od sat vremena pomenuti Palma je podvukao važnost tog zakona za našu ekonomiju i potom zamolio premijera da se ne pravda toliko jer za to nema razloga. Vučić je zahvalio na podršci i replicirao da se nije pravdao, pošto smatra da će „neko 2050. godine s poštovanjem pričati o ovome što se sada radi”.

Ilustracija Dušan Ludvig

Za 35 godina, dakle. Oni ljudi koji su sada u punoj snazi, uključujući i Vučića, tada će biti, ako im Bog podari dugovečnost, u devetoj deceniji života. Okrenemo li priču i desi li se da 2050. godine politički lideri i građani ove zemlje s nepoštovanjem i podsmehom govore o nekad grandioznom, a u tom trenutku uveliko propalom skupom projektu „Beograd na vodi”, hoće li starine pocrveneti? Da, jednako koliko i današnji penzioneri kada (i ako) pomisle na profesionalne promašaje koje nisu plaćali iz svog džepa: nimalo.

Ipak, najjača misao koju je premijer izrekao za govornicom glasi ovako: „Veliki gradovi i velike zemlje izgrađeni su na velikim snovima, čija je veličina deo ljudi zastrašivala”.

Uh, oh. Svi oni što su, ponukani sopstvenim iskustvom s političarima u Srbiji, „zastrašeni” velikom idejom koju ne razumeju i ne prihvataju, treba smesta da pocrvene. Evo, razliva se crvenilo lica u stavu mirno pred ogledalom.

A idejotvorci, posednici snoviđenja – neka se uštinu…

***

Ćaskaju novinari u našoj redakciji. Neko pomene da je povodom Dana Roma stiglo more materijala u vidu čestitki našim sugrađankama i sugrađanima te nacionalnosti.

Padaju komentari: „Da, sete ih se samo kad je njihov dan”; „Šta su navalili sa saopštenjima, pa većina Roma i ne čita novine”; „Vole ih svi, a niko ne voli da im oni budu komšije…”

I onda – najsuštastvenija poruka: „Što bar jednu romsku porodicu nisu odveli na ručak?”

Mislimo o tome, 365 dana godišnje.

Siniša Trajković

(Objavljeno u štampanom izdanju 9. aprila 2015)

Nastavak na Pančevac-online.com...