Izvor: KovinEkspres.rs, 17.Jan.2011, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

OŠ „Đura Jakšić”: Raspust bez suza

Podsetimo se nekih slogana koji su bili aktuelni prethodnih meseci: ZASTANI SVETE, BAR ZA TRENUTAK; PAMET U GLAVU; KO ČITA POBEĐUJE, a za predstojeći period možemo istaći: RASPUST BEZ SUZA. Prvo polugodište se završava 23. XII 2010. sledi dodela đačkih knjižica i zimski raspust. Ponekad sa poslednjim zvonom ne počinje vreme odmora i radosti za sve đake. Najlepši izvor dečijih radosti, ali i dečijih patnji i suza jeste školski uspeh, odnosno neuspeh. Za slabe đake i njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << roditelje dolazi vreme koje donosi hladniju i neprijatniju atmosferu, često lišenu toplih, nežnih, i ugodnih porodičnih odnosa i komunikacije. Neuspeh deteta ne treba da prati: preterana Ijutnja i izricanje oštrih kazni, ravnodušnost i nezainteresovanost za uspeh, „kupoprodajni' odnos između roditelja i deteta: ,,Ti meni dobre ocene, ja tebi, a ja tebi kompjuter, motor, patike...' Važno je znati kakvim reagovanjem roditelji mogu pomoći svom detetu da krene pravim putem ka boljem uspehu. Sam neuspeh detetu teško pada. Ako ga roditelji zbog toga još i nevešto kažnjavaju - pretnje, uvrede, omalovažavanje deteta npr.' Nesposoban si za školu , brukaš porodicu, izgubio si pravac, više nema izlazaka ... ' Tada se kod deteta još više pojačava nesigurnost u sebe, nespremnost i nemotivisanost da uloži više napora i postane uspešniji u učenju i školi. U takvoj porodičnoj atmosferi dete ne nailazi na razumevanje i podsticaj za učenjem koji su mu potrebni kao i hrana, već se oseća odbačenim i gubi potrebu za učenjem. Najbolji način da se pomogne detetu je da ga pravilno shvatimo i prihvatimo ga kao ličnost. Dete koje ne postiže uspeh hronično pati od nesigurnosti i treba mu pomoć da povrati izgubljeno poverenje i stekne novo samopouzdanje u sebe, svoje snage i okolinu. Vrednost detetove ličnosti ne treba meriti i doživljavati samo kroz školski uspeh i neuspeh. Moramo pokazati spremnost da se u situacijama kada ima neželjene rezultate sa Ijubavlju odnosimo prema njemu, da mu svojim prisustvom, razgovorom, savetom damo do znanja da verujemo u njega, da on može da napreduje, i da želimo da mu pomognemo. Tako ćemo kod deteta podsticati njegovo samopoštovanje, želju za učenjem i napredovanjem, potrebu za postignućem i druge osobine neophodne za bolji uspeh. Kroz takav način reagovanja dete će najpre shvatiti da isključivo od njega zavisi njegov uspeh, te zbog toga roditelji ne treba da paniče. Učenje je unutrašnja potreba koju slabi učenici još nisu osetili i zato ga doživljavaju kao teret. Pomozimo im da tu potrebu što pre dožive i time će se u mnogome promeniti njihovo obrazovno ponašanje. Na kraju ne treba zaboraviti da su svakom đaku potrebni: • Odmor, igra, razonoda i puno iskrene, tople porodične atmosfere • Da nije tako, zimski odmor ne bi ni postojao za sve đake Škola pored obrazovne i vaspitne uloge ima i savetodavnu ulogu, a rad sa roditeljima, saradnju i međusobna spremnost na otvoren pristup problemima i njihova rešavanja su od obostrane važnosti. Ipak, mladi su ogledalo svih nas, iako su deca apelovala da „svet zastane za trenutak' bila je to iskrena molba i opomena za sve nas. ( Članak nastao u saradnji sa direktorom škole „Đura Jakšić, pedagogom Ivankom Momirov.) Maša Vuletić

Nastavak na KovinEkspres.rs...