Izvor: KovinEkspres.rs, 18.Mar.2011, 12:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

(Ne)davni Kovin: Šećerana

Jedan od brendova Kovina, u ne tako davnim vremenima kojih se podsećamo na ovom mestu, bilo je i tadašnji industrijski gigant i ponos privrede naše komune – fabrika šećera. Da su drugačije ekonomske prilike, da nije na spisku propalih firmi za koje se niko ne interesuje, sada bi izvesno veoma pompezno slavila veliki jubilej. Pripreme za izgradnju fabrike počele su 1959. godine, da bi već 1962/63. godine ušla u prvu kampanju. Na izuzetno atraktivnoj lokaciji, na obali plovnog Dunavca blizu >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << Dunava i odlično infrastrukturno opremljena, uključujući i železničku prugu, kolsku vagu, bunare pitke vode, energanu-kotlarnicu, upravnu zgradu od 868 kvadratnih metara, proizvodnu halu, silos za šećer od 42 hiljade tona, skladišta i magacine i još mnogo toga, šećerana je proizvodila najkvalitetniji šećer u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji, pa su za njega dolazili čak iz zapadnih krajeva zemlje šleperi renomiranih farmaceutskih kuća. Po rečima radnika koji su u njoj radili od prvog dana, šećer takve čistoće bio je zaista kvaliteta „za lek“. A da bi se održao, već krajem sedamdesetih godina urađena je velika rekonstrukcija fabrike i uvedena najsavremenije svetska tehnologija koja je povećala proizvodnju sa dotadašnjih 150 na 450 vagona slatkog korena dnevno. I tako je tada Rašće, nazvano po hrastovima koji su na tom delu obale Dunavca rasli, lagano zaboravljano, zamenjujući ga imenom „kod šećerane“, a danas, da nije ogromnog napuštenog prostora sa sablasnim zgradama nekadašnje fabrike, i šećerana bi verovatno neumitno otišla u zaborav jer je poslednja kampanja bila još 1999. godine. D. Kreculj

Nastavak na KovinEkspres.rs...