Izvor: Kolektiv.co.rs, 15.Okt.2014, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrađeni graditelji nove topionice: Goran Nikolić
Čovek (ni)je ptica U poslu mi ništa nije strano, navikao sam na visinu. Uz oprez i odgovarajuću opremu, ništa nije problematično. Imamo pojaseve da se vezujemo, u korpi produžne gurtne, sve po standardu – kazuje 34-godišnji elektrotehničar iz Sopota RTB. – Gorana Nikolića, jednog od drugonagrađenih u izboru za najboljeg radnika podizvođačkih firmi na projektu „nova topionica“ u septembru, zatekli smo u korpi dizalice „nebu pod oblake“. Zajedno sa kolegama iz Energoprojekta Oprema razvlačili su kablove na gradilištu fabrike sumporne kiseline. Kada se prizemio, odvezao je pojas, izašao iz korpe i razgovor je počeo uz njegovu opasku da „požurimo, jer posao čeka“. Dodaje da sada rade od sedam do 17 časova (po smenama i vikendom), a ni ona prva (jutarnja) polusatna pauza još uvek nije počela, pa da ne gubi vreme. Ovaj marljivi 34-godišnjak, po zanimanju elektrotehničar, iza sebe ima već 12 godina radnog staža. Odmah po završetku Elektrotehničke škole, zaposlio se u Elektrodistribuciji Sopot, gde je proveo tri godine. U međuvremenu, posredstvom Energoprojekta, otišao je u Irsku i tamo radio na dalekovodima. Po povratku u zemlju ostao je u ovoj beogradskoj firmi. Tako je već devet godina ptica na dalekovodima širom Srbije („nema mesta gde nisam bio“), a, u međuvremenu, radi i na gradilištima. Dosad je učestvovao u izgradnji olimpijskog sela (Univerzijada), Bloka 26 na Novom Beogradu. . . Tačno se seća datuma kada je došao u Bor – 23. juna 2013. godine. - Za nepunih godinu i po dana radio sam na oba gradilišta. Posao je sličan onom od pre, jedino što mi smeta je zagađenje sumpor-dioksidom. U poslu mi ništa nije strano, navikao sam na visinu. Kod mene nema tog straha, kao da sam čovek-ptica. Pitate me da li je ovaj posao naporan, opasan, rizičan. Uz oprez i odgovarajuću opremu, ništa nije problematično. Imamo pojaseve da se vezujemo, u korpi produžne gurtne, sve po standardu. Trenutno radimo na visini od 15-20 metara. Jeste malo naporno, radimo i vikendom, jer se trudimo da ispratimo onih 60 sati nedeljno. Ali, sve se može izdržati. Kada uđeš u formu, nema kraja. Samo posao je veliki, obiman, ima mnogo firmi, pa moramo čekati da svaka završi svoj deo. Jedino to malo koči. Međutim, sve u svemu, ide dobro – kazuje Nikolić. Na naše pitanje čime je zaslužio nagradu, Goran odgovara da je predlog potekao od Mirka Grčića, rukovodioca svih elektroradova na projektu „nova topionica“, sa kojim dosta sarađuju. – Naišao je kada trenutno nisam radio, pa mu se to nije svidelo. Sledećeg puta je video da posao ide brže i smatram da je to učinio kako bi me motivisao. I zaista nagradu doživljavam kao podsticaj za dalji rad. Drago mi je da je neko primetio moj trud. Dok je bio mladić, Goranu nisu toliko smetale „čari“ terenskog posla. Sada mu najteže pada odvojenost od porodice, jer se u međuvremenu oženio i dobio dve kćerkice. – Ranije je bilo manje posla, pa smo češće išli kući, a sada jednom mesečno i onda hrlim u njihov zagrljaj.
