Izvor: KovinEkspres.rs, 15.Avg.2010, 00:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

“Moravac” na sred Dunava

Iako velika grupa, dovoljna da ispuni gotovo ceo brod, potrebe im nisu bile ni velike, ni ništa više neophodne i zauzimale su mali deo, ni pola šanka - izgledalo je da jedni pored drugih imaju sve.   Dogovor je bio da se grupa nešto pre devet časova okupi na Dunavcu. Uglavnom su to bile članice Aktiva žena Druge Mesne zajednice, ali je među okupljenima za celodnevno krstarenje Dunavom bilo i nekoliko gostiju iz Australije, poneki muž i harmonikaš iz redova Kovinskih bećara. Svi su bili >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << orni da isplove, da pošto prođu Dunavac osete kako sada diše velika evropska reka i na brodu pričom, pesmom, pa čak i igrom prizovu još topline pored jakog avgustovskog sunca koje nije moglo toliko da zagreje koliko zrak primetne bliskosti među njima. Ploveći uzvodno put gotovo do granice sa Rumunijom činio se kraćim, reka je svojom brzinom uštedela na vremenu i za taj bonus lađar je vodio koji metar u Veliku Moravu i dunavski rukavac kod Kostolca. Prava ćud Morave mogla je tek da se nasluti, do momenta vraćanja sve je još dosta toga ličilo na Dunav, a mnogo više četrdesetak putnika videlo je ploveći pored uređenog i za odmor više nego idealnog dunavskog naselja u blizini Kostolca. Kao sa razglednice putnici su potom gledali na nekoliko ada, Manastirsku rampu, vikend naselje kod Dubovca, dimnjak termoelektrane Drmno iz koje se pušilo ceo dan, baržu koja je zimus potonula i sada izgleda kao da je „primila“ torpedo, brodinu „Serenade“ na više nivoa i punu srećnih putnika što vole da mašu, Yamahin skuter čiji je majstor znao da pritisne gas... Zidine starog Rama i brda rumunskog tla posle nekoliko sati vožnje bili su na vidiku i pred putnicima prva pauza na kopnu. Te minute jedni su iskoristili za predah u restoranu na obali, a drugi su uzeli put pod noge i uz malo hoda u vis stigli do tvrđave Ram. Vodič nije bio potreban da se ukapira da je ovo mesto bilo nekada jako artiljerijsko utvrđenje jer vrvi od puškarnica i mesta za topove. Inače, za velike grupe poseta ovoj tvrđavi može biti izrazito opasna zbog uske staze koja spaja zidine i ponor posle kojeg bi malo ko ostao čitav. Novo gorivo za stomake, ne ona hrana koju zovu brzom i još smatraju to epitetom, pripremala se u restoranu u Beloj Palanci, gde je grupa nastavila posle tvrđave i vraćanja maštom u XV vek. Riblja čorba i vruć smuđ ili som ubrzo su prevedeni u energiju, a pre polaska za nazad bilo je mesta i za kupanje u Dunavu. No onaj koji traži vidnu čistoću, da se trava ni u kom obliku ne pojavljuje, stopalu ugodnu podlogu, tu nije želeo da se okvasi. U povratku je harmonikaš još koji put zagrejao srca putnika, a oni su itekako znali da uzvrate glasom, a bilo je momenata kada se u toku plovidbe kolo igralo - znaju ljudi da se vesele i uspeva im da olakšaju breme trećeg doba. Posle niza aktivnosti i pritisaka u prethodnom periodu krstarenjem su te napore izbili iz sebe sladostrasnom plovidbom i druželjubivim danom. Veljko Radović

Nastavak na KovinEkspres.rs...