Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Nov.2014, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalne samouprave da uključe SOS telefone
Mreža Žene protiv nasilja zatražila je danas od lokalnih samouprava da pokažu brigu za sve žene koje trpe nasilje i uključe SOS telofone napominjući da se ta specijalizovana usluga, koju pruža 27 ženskih nevladinih organizacija, godišnje iskoristi i više od 10.000 puta.
“Pozivamo lokalne samouprave da u svoje odluke o socijalnoj zaštiti uključe SOS telefone i izdvoje sredstva u budžeta kako bi ta usluga bila dostupna svim zenama koje su preživele nasilje”, rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je Aleksandra Nestorov iz Mreža Žene protiv nasilja na konferenciji povodom najave kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”.
Objašnjavajući da 16 dana aktivizma počinje sutra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a da se završava 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava, ona je istakla da je ove godine cilj skretanje pažnje na postojanje i značaj specijalizovanih usluga za podršku zenama koje su preživale muško nasilje.
Kako je istakla, organizacije su tokom 20 godina, koliko specijalizovane usluge postoje, shvatile da država, lokalne samouprave i nacionlni nivo ne prepoznaju značaj postojanja takvih usluga, odnosno pokazuju nebrigu u odnosu na žene koje se obraćaju tim servisima za podršku.
“Važno je da se zna da neće sve žene koje su preživele muško nasilje potražiti pomoć i podršku institucija. Među njima postoje one koje su imale loše iskustvo sa institucijama, koje možda nemaju dokumenta, ne žele da pokrenu procese pred institucijama”, rekla je Nestorov dodajući da je zato neophodno da postoje specijalizovane usluge.
Prema njenim rečima, čitav set usluga je razvijen za koji država nema interesovanja.
“Briga države nisu samo one žene koje će se obratite institucijama, pored njih ima još ozbiljan broj žena kojima podrška i zaštita neophodna”, rekla je Nestorov.
Nada Ðuričković, iz Romskog centra za žene i decu Daje, kaže da svaka druga Romkinja živi u nasilju, a da je svaka treća preživela seksualno nasilje.
“Romkinje su vaspitavane da sve moraju da otrpe i ne primećuju da žive u raznim oblicima nasilja”, rekla je Ðuričković.
I Lepojka Čarević Mitanovski iz organizacije za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom “...Iz kruga Beograd” smatra da se 20 godina ništa nije promenilo i upozorava da sem te organizacije niko nema podatak o tome koliko je žena sa invaliditetom žrtve nasilja.
“Nema sistemske podrške da se ženi omogući izlazak iz situacije nasilja. Žena sa invaliditetom ne može da zatvori vrata, napusti muža, ode iz doma, da se obuče, jede. U svemu tome joj pomaže onaj koji je i maltretira. Zato ona nema izbor da nasilje prekine”, objašnjava Čarević Mitanovska i upozorava da u institucijama nisu edukovani i nemaju senzibiliteta za takve priče.
Na konferenciji je kao dobar primer navedena Kancelarija za pružanje pomoći Gradske opštine Zvezdara, a Lejla Ruždić Trifunović kaže da je kancelarija otvorena pre osam godina i da ima puno posla.
Prema njenim rečima, obiman posao pokazuje da je nasilje u državi rasprostranjeno.
“Država ako ne bude nešto uradila da svaka opština ima ili svoj SOS telefon ili kancelariju mi ćemo i dalje narednih 20 godina razgovarati o istoj temi”, rekla je Ruždić Trifunović.
