Izvor: Kolektiv.co.rs, 10.Jan.2017, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriveljski floteri odolevaju debelim minusima
Najteže na filtraži i brani jalovišta U danima kad se ledi i voda, i vazduh, i ruda, floteri čuvaju proces tako što loženjem vatre odglavljuju cevovode, razdeljivače, filtere, održavaju pumpe u radu, a na brani jalovišta se često smenjuju jer na snažnom vetru nije moglo ni da se hoda, a kamoli radi FLOTACIJA „VELIKI KRIVELj“. – Pet ledenih dana temeprature na Krivelju bile su između minus petnaest i minus dvadeset stepeni, a pri flotiranju samo proces drobljenja odvija se bez vode. Otuda je jasno pred kakvim su izazovima bili floteri da proizvodnja ovih dana ne stane. Ali, kako nam reče upravnik Saša Milić, rude nije falilo, a oni su se „prestrojili“ za prilike kakve se ne pamte već dugo godina. Uz velike napore uspeli su da očuvaju proizvodne tokove i samo desetak procenata zaostanu za planom. Ali, veruju da će doći nešto topliji dani i da će do kraja meseca stići do planskog cilja prerade 850.000 tona rude i 2.200 tona bakra u koncentratu. –Velike hladnoće u pojedinim momentima ozbiljno su zapretile radu flotacije, ali se po svaku cenu trudimo da rade svi agregati, sve tri mlinske sekcije – kaže Milić. – Imali smo probleme u svakom delu pogona zato što se ovde sve radi sa vodom, izuzev drobljenja (a i tamo smo imali teškoće jer se ruda lepila za trake i presipe). Međutim, možemo reći da smo prebrodili najgore dane. Najteže je bilo na filtraži gde su nam smrzavali filteri, risiverske cevi. I tamo se borimo tako što ložimo vatru na više mesta i odglavljujemo cevovode, razdeljivače, filtere. Jalovište je, po Milićevim rečima, takođe bilo dosta ugroženo jer od snažnog vetra i vejavice uopšte nije moglo da se hoda po brani niti ostane duže od deset-petnaest minuta, a kamoli radi! Nije bilo mnogo snega, ali je vetar pravio nanose, tako da vozila nisu mogla da stignu do tamo. Loženo je i u pumpnim stanicama da bi se održale u radu. Pošto je bilo velikih problema sa prevozom ljudi, smene su pregrupisane, pa se umesto osam, radilo 12 sati, da bi bilo više ljudi. Na filtraži su, takođe, duplirane smene, u samom pogonu se duže radilo, nadzorno-tehničko osoblje je bilo u svim smenama, pojačan je broj varilaca… U pogonu flotacije, koji je inače zatvoren, zbog prejakog vetra koji je nalazio svoj put kroz ogromnu halu, smrzavali su reagensi, pa su i oni odleđivani i puštane rezervne pumpe na pola sata “da okrenu dva-tri kruga”. Ledio se i komprimovani vazduh za mlinove, a pokazalo se da i elektronika baš ne trpi niske temperature. Svuda je bilo problema, ali se na vreme reagovalo. Upravnik očekuje probleme i kad otopli, jer postoji mnogo cevovoda i „slepih delova“ iz kojih krene led. To su „zimske čarolije“ u flotaciji, kaže u šali Milić, napominjući da ne pamti ovakve hladnoće, a naročito ne ovako snažan vetar kakav je doskora duvao. On ponavlja da je filtraža, ipak, najosetljivija na ovakve uslove jer tamo postoje filteri koji nisu baš predviđeni da rade na tako niskim temperaturama, pa je u hali filtraže loženo na mnogo mesta. –Ali, borimo se i sve ćemo prebroditi – uveren je Saša Milić. – Naš planski cilj u prvom mesecu ove godine je prerada 850.000 tona rude iz koje treba da damo 2.200 tona bakra u koncentratu, plus bakar iz 180.000 tona rude sa „Cerova“. Pošto je ovih dana oblagan i mlin sa šipkama na drugoj sekciji, ostvarenje je oko 92 odsto planiranog. U brizi da ne stane proizvodnja vodili smo računa i da se ljudi ne posmarzavaju, mada je, pre svega, svako morao najpre da brine o sebi. Povećan je broj izvršilaca po smenama, pregrupisani su kako bi manje bili izloženi vremenskim neprilikama, posebno na jalovištu gde na branama još uvek malo toga može da se radi, baš je teško. Ali, ide nekako, nijednog trenutka nije stala cela flotacija. Zaustavljano je samo ono što se moralo, a i „Cerovo“ radi stabilno. Tamo je, čak, bilo i najmanje problema. Pogon je radio non-stop.
