Izvor: KovinEkspres.rs, 02.Mar.2015, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kovinologija: Srećni martovski dani praznovanja
Istina da je 8. mart jedini dan koji se obeležava u čast „lepšeg dela stanovništva“ –žena. Ipak u kulturnoj baštini, običajima Srba, Bugara i Rumuna tradicinalno se obeležavaju prvi dani meseca marta koji su posvećeni ženi. Mart, a naziva se u narodu još Martić i “Baba Marta”, karakterističan je po promenljivom vremenu. Dani od 1. marta po Grigorijanskom do 1. marta, po Julijanskom kalendaru, 14 dana kasnije, u Bavaništu, Deliblatu i delu porodica u Gaju, nazivaju se “Baba >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << Martini dani”, u Kovinu “Evdokijini dani” “Vreme jagnjadi” ili “Vreme baba“, a i „Martenica“ a kod Rumuna „Marcišor“,kako se naziva i običaj.
“Martić”, „Martenica“, „Marcišor“ je naziv za ovaj mesec ali i naziv za “Znak ljubavi i sreće”, ukras, koja se pravi od upletenog belog i crvenog svilenog konca, koji na kraju ima male kićanke i uveže se u obliku mašnice. U zavisnosti kome se poklanja u mašnicu se uveže mali privezak za lančić ili probušeni dukat.
Ovako pripremljen ukras daje se uz buket visibaba, ljubičica ili pak napupljenu grančicu vrbe, neke vočke, dragoj ženskoj osobi. Ukras se daje kao znak ljubavi, sreće, i kao znak dolaska proleća, premaleća ili vesne. Kada žena koja ga nosi vidi prvu procvetalu voćku, posle skidanja priveska koji se stavlja na lančić oko vrata, ukras – mašnicu baca na viđenu voćku. Verovalo se u narodu da će se želja koju devojka ili žena tada pomisli ispuniti.
Pomenuti ukras se poklanja prvog marta ili u toku prvih devet dana. Davanje pomenutog ukrasa kao običaj se danas najviše neguje kod Rumuna pod nazivom „Marcišor“, zatim u predelima uz obale Doljnjeg Dunava-Podunavlja, kao prastari običaj ostao od romaniziranih Dačana i Slovena, u periodu primanja hrišćanstva, kada su neki od običaja iz predhodne kulture zadržani, kao ovaj koji je bio svojevrsni pozdrav proleću, buđenju prirode, ljubavi i sreći.
Zanimljivo je pomenuti da se ovaj običaj, odavno zaboravljen, u Kovinu negovao sve do 1914. godine kod Srba i Rumuna i uglavnom je bio povezan sa „nedeljom kada se obeležavale Bele Poklade i svi običaji za taj da, poslednji pre Velikog posta. Obeležavanje Martenice pominje se i kod Grka i Bugara.
Prvih devet dana marta “Baba Martini dani”, promenljivi kakvi jesu, vezani su za predanje o devet baba martinih kožuha, a u Kovinu to isto predanje govori o Evdokiji, “Baba Evdokiji, njenih četrnaest kožuha i četrnaest dana banatskih vetrova”. Legenda koja se prepričava na razne načine, u Kovinu ima svoju verziju.
Evdokija, zlobna, džangrizava, stalno nezadovoljna svekrva, ne znajući šta će od zlobe, posla snaju u sred zime da joj donese iz Gornje šume, kupina. Ode snaja u suzama, preko smetova i zaleđene Crne bare u Gornju šumu. Stigavši tamo vide je Vila i Vilenjak što se tamo nalaze i za svaku prolivenu suzu stave joj u krilo po jednu zrelu kupinu. Donese snaja kupine svekrvi, a ona misleći da je došlo prioleće ode terajući čopor ovaca u polje.
Prvih sedam dana puste Vila i Vilenjak sedam banatskih toplih vetrova, a na polju beše ko proleće. Osmog dana puste košavu tri dana, a jedanaestog dana severac koji donese sneg, sve pokriju snegom i ledom i bi hladno da sve smrzne “kao kost”. Evdokija se smrzne te noći i tako osta do proleća. Kad je ojužnelo krenu visibabe i kukurek, otopi se i baba Evdokija ali se tog trenutka pretvori u noćnog leptira koga narod naziva svekrva.
Evdokija ili Kukavičije suze. Tako glasi staro predanje o Baba Evdokiji u Kovinu, a isto predanje se može naći i u drugim krajevima, kod nekih baba odlazi u planine, kod nekih u šumu, u zavisnosti od predela gde se ona prepričava.
Po narodnom verovanju, ako u martu bude kiše, i maj će biti kišovit, a žita će dobro roditi. Ako zagrmi u martu biće plodna godina. U martu je, po narodnom verovanju, najbolje trgovati i ići na duga putovanja. Ako 14. mart bude “sjajan”- sunčan, verovalo se u Kovinu, to je siguran znak da će godina biti plodna, mirna, bez ratova. Ako je dan 14. mart oblačan, tmuran, biće loša godina sa mnogo nemira i sukoba, poplava, zemljotresa i drugih nedaća.
Poslednjih nekoliko decenija, u Bugarskoj i Rumuniji, ovi dani se slave sa mnogim novinama, a u Srbiji još samo Rumuni obeležavaju „Martenice“.
L.Bogdanov
Nastavak na KovinEkspres.rs...
