Izvor: Aleksinac.net, 22.Jan.2020, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumna Dragana Vesića: Novi moral - Kraj na početku
Novi moral nema veze sa Ničeovim prevrednovanjem dobra i zla. To nije ni tradicionalni hrišćanski moral slabih, ni imoralizam jakih s one strane dobra i zla; u novom moralu uloge su opako zamenjene: zlo je dobro, a dobro je zlo, izopačeno je normalno, normalno nije normalno, egoizam to jest samoživost je vrlina.
Novi moral je moral nastranih navodno ugroženih grupa punih para. On ima veze sa neoliberalnom ideologijom i globalizacijom - što bi američki filozof Noam >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << Čomski rekao: vesternizacijom sveta - gde nema multikulturalnosti nego asimilacije kultura slabih i nametanja jednog kulturnog obrasca.
U skladu s novim moralom, ljudi su postali sebične i neodgovrne individue. Nije ih briga za druge. Ne biraju sredstva da ostvare svoj cilj. Ne pitaju za cenu, važno da je njima dobro: dozvoljeno je i poželjno gaziti preko leševa. Važna je samo njihova sreća i sasvim je u redu unesrećiti druge zarad svoje sreće: napustiti bolesne, izdati bližnje... To im poručuju tradicionalni i novi mediji (društvene mreže).
Poručuju naivnima da napuste sve i počnu ispočetka, kako bi im se događale samo lepe stvari, bez obzira što je taj novi početak zapravo kraj: svaki početak kojim pojedinac briše sebe iz ljudi je kraj jer se podvlači poslednja granica - nazad se ne može. Hteli su napred, a koračaju u mestu. Poverovali su u crnu opaku bajku, u kič iz slikovnice, ali niko ne postaje srećan ako je nešto vredno nekome uništio.
Život nije bajka nego apsurd: ne teče sve prema planu i ne događaju se same od sebe samo lepe stvari - to samo nezreli misle - nego i ružne. Čovek mora, na kamijevski način, da prihvati život onakav kakav on stvarno jeste, da prigrli apsurd i da, kroz uspone i padove, traga za smislom egzistencije.
Faust je sklopio ugovor s đavolom i sam platio užasnu cenu: ovi što su sami sebi cilj, vrednost i svrha, verovatno misle da će drugi platiti njihov dug umesto njih - neće. Moraće sami da plate račun jer svako plaća sam za svoje pogrešne postupke. Na kraju Mefisto uvek dođe po svoje.
Ne gradi se kuća tamo gde nema temelja, ne postaje se srećan ako novi moralisti nekog rasplaču - i patološki egoizam se plaća. Savest može da bude vlažna od suza i nebitno je ako samoživi makijavelisti to ne vide - njihov problem. Glupost ne abolira glupe i pokvarene od odgovornosti za počinjeno zlo.
Egoizam je postao moralno prihvatljiv i vrhovni princip novog morala: mera svih stvari. Nijedan zakon ne kažnjava izdaju i nečasne postupke, ali je moral takve stvari osuđivao - više ih ne osuđuje nego podstiče i opravdava. Palo se niže nego ikad, svaka vrednost je obesmišljena, a ljudskost je postala mana. Nema empatije, sažaljenja ni brige.
Ali, pomoći drugom i ne činiti neke stvari jer imate odgovrnost, kako prema sebi tako prema drugima, nema cenu. Tako se postaje bolji čovek, tako se postaje srećan: sreća mora da se zasluži.
Manjina to zna, ali ogromna većina ne zna. Bira lakši put, jer tako im nalaže novi moral, ali tim putem ljudi od integriteta ne koračaju jer znaju za poslednju granicu. Znaju da je, kad se ona pređe, kraj na početku.
.jpg)
