Izvor: Aleksinac.net, 05.Sep.2019, 11:54
Kolumna Dragana Vesića: Bojkot
Diktatori ne dolaze tiho i ne ulaze u legendu. Oni odlaze uz buku i bes. Govoreći o bojkotu, Čanak sam sebi uskače u usta. On liči na opoziciju iz Domanovićevih satira - dakle lažnu i po meri vlasti. Nema demokratskih izbora u nedemokratskim uslovima mada on tvrdi da ima.
O kakvim institucijama govori Čanak? Nema ni demokratskih institucija u Srbiji ni vladavine prava. Ovde je jedan čovek sebe postavio kao jedinu institucijiu i arbitra svega postojećeg.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net <<
Svi diktatori su patološki tipovi, društvo je bolesno, partijsko, dakle poltronsko - čini ga masa prodanih duša i polusveta. Gledaju samo svoj interes, a kad apsolutista ode, bez trunke srama, kunu se da su uvek bili protiv njega.
Čanak dalje kaže da opozicija ništa nije učinila da izbori budu demokratski, da se promeni izborni zakon mada i sam kaže da vlast ucenjuje i zastrašuje ljude gubitkom posla, što znači da je nedemokratska. Zna se kako se zovu režimi gde se vlada strahom i gde nemate informisanje nego propagandu.
Naravno da ne kaže u kojoj državi opozicija (manjina) može da promeni
bilo koji zakon i kako je u diktaturi moguće izboriti se za demokratska
pravila kroz institucije koje su samo dekor. Ali, kaže da bojkot žele "strani plaćenici" i ta retorika mu je očigledno bliska. Vlast voli takvu opoziciju - domanovićevsku, kao privid demokratije, plaćenu da galami protiv vlasti, a još više protiv opozicije.
Koštunica nije bio sjajan, ali je mirno, na izborima, predao vlast. Tadić takođe. Oni koji su došli posle 5. oktobra jesu odgovorni za ovo što imamo sada. I takav Tadić, umiveni apsolutista, bio je oličenje demokratije u odnosu na ovog što se za sve pita i sve zna. Tadić je ipak bio kažnjen belim listićima: apstinencijom, što je eufemizam za jednu vrstu bojkota, na koju je pozivala salonska (malo)građanska opozicija koja je, kažnjavajući Tadića, dovela na vlast Vučića i veselu družinu, ali se posle pravila blesava (ako je svesna šta je uradila). Tada je bojkot bio nepotreban i opasan.
Posle ove reminiscencije, vratimo se Čanku. On govori ono što vladar srpskog univerzuma želi da čuje: Vučić nije Milošević, uzvikuje Čanak: Vučić jeste Milošević, po nekima i gori.
Naravno, nepoželjni su svi koji vrede i misle, a uz to su pismeni što je ovde neoprostiv greh. Zato medijskim nebom Srbije vedri i oblaci D. Vučićević dok je za kulturu neukusa i promovisanje nasilja zadužen tajkun i prostak Željko Mitrović.
Dalje (imate link na kraju teksta) Čanak govori da je nečasno bojkovati nedemokratske izbore - dakle, časno je ono što je nečasno i fer je ono što nije fer: da igrate fudbalsku utakmicu sa šest igrača i bez golmana protiv vlasti koja ulazi u izbornu utakmicu zajedno sa rezezervnim igračima, a sudija svira nepostojeće penale kad god mu vođa šapne. Ofsajda nema kad vam daju gol, a gledaocima anesteziranim glupošću, ružičasti klonovi poručuju da je sve regularno što se ekipe vlasti tiče, dok izdajnička opozicija, šačica stranih plaćenika, pokušava silom da sruši legitimno izabranu vlast.
U takvim krajnje iregularnim uslovima uvredljivo je učestvovati jer biste dali legitimitet nečemu što je nelegitimno i nelegalno i saučesnici izborne lakrdije: nema te vode koja bi mogla da spere sram.
Zato je bojkot izbora pitanje časti i jedina ispravna stvar.
Čanak: Motivi za bojkot izbora nisu vezani za čast, neću da se svodim na to!
