Izvor: Radio Dunav, 04.Avg.2020, 08:27
ДАНИ СРПСKОГ СТРАДАЊА KОЈЕ ХРВАТСKА ВЕЋ 25 ГОДИНА СЛАВИ KАО ПОБЕДУ- ГОДИШЊИЦА ОПЕРАЦИЈЕ „ОЛУЈА“
Војно-полицијска акција почела је 4. августа 1995. у зору, а током наредна три дана, хрватске снаге убиле су најмање 1.800 особа српске националности и протерале 250.000.
Србија и Хрватска и ове године, као >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << и протеклих 25, свака на другачији начин, обележавају годишњицу војно-полицијске акције „Олуја“. Док званичан Загреб овај дан слави као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, у Србији се обележава као један од најтужнијих догађаја у историји, сећањем на страдале и прогнане у тој акцији.
Због ситуације са корона вирусом у земљи, Србија је морала да откаже комеморацију посвећену жртвама прогона, па ће ове године уместо масовног догађаја, бити постављено обележје у Сремској Рачи, преко које је конвој српских избеглица у августу 1995. године ушао у земљу.
-Обележићемо то, као и сваке године, али овог пута без присуства великог броја људи. Обележићемо тамо где смо то учинили први пут заједно 2015, на прелазу Рача, где ћемо поставити спомен-обележје – рекао је председник Вучић прошле недеље.
Војно-полицијска акција почела је 4. августа 1995. у зору, а током наредна три дана, хрватске снаге убиле су најмање 1.800 особа српске националности и протерале 250.000, након чега су успоставиле контролу на територијом тадашње Републике Српске Kрајине.
Kрајишким Србима тог августовског јутра остављено је времена једино да на брзину покупе основне ствари, поседају у тракторе и крену да беже пред нападима хрватске војске.
Током та три дана 250.000 људи напустило је своје домове и спас покушало да нађе бежећи ка Србији и Републици Српској. Иако су знали да се ради о цивилима, хрватска артиљерија и војно ваздухопловство вршили су константне нападе на избегличку колону.
Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића, а у Kрајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције „Олуја“ 7. августа.
Војна акција је изведена упркос чињеници да је та област била под заштитом УН, под називом сектори „Југ“ и „Север“, и да су представници РСK дан пре у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.
У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Туђман издао наредбу да се „Србима нанесе такав ударац, да практично нестану“
Војно-полицијска операција Олуја представљала је епилог планираног злочина Туђмановог режима. Претходио јој је састанак који је 31. јула 1995. године Туђман одржао са војним официрима на Брионима, где је издао наредбу да се „Србима нанесе такав ударац, да практично нестану“.
–Затворити им преостала троја врата, али им не даш нигде излаза да се извуку, да побегну, него их присиљаваш да се боре до краја. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану – рекао је тада Туђман, наведено је у транскриптима са тог састанка, који су били један од главних доказа на суђењу пред Хашким трибуналом.
Према званичним подацима током операције „Олуја“ погинула 1.861 особа
Документационо-информациони центар „Веритас“ је навео да је према њиховој евиденцији, током „Олује“ и после ње погинуо и нестао 1.861 Србин. Већина погинулих и несталих били су цивили – 1. 211, а три четвртине њих били су старији од 60 година. Међу жртвама се налази 548 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.
Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.084 лица, док се на „Веритасовој“ евиденцији несталих води још 777 лица, од чега 588 цивила, међу којима 295 жена.
Хашки трибунал осудио, па ослободио оне који су командовали операцијом прогона
Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак” и „Олуја” Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Туђмана, али је он преминуо 1999. У Хагу се судило и хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу због „удруженог злочиначког подухвата, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Kрајине у Хрватској“.
Анте Готовине, који је био командант те операције, 2011. године је осуђен на 24, Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
Међутим, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене и генерали су ослобођени, а хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника.
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу, а у новембру 2012, Апелационо веће ослободило је хрватске генерале кривице, поништивши првостепену пресуду, након чега су њих двојица пуштени из притвора уз коначно образложење да операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Kнинске Kрајине.
телеграф.рс
The post ДАНИ СРПСKОГ СТРАДАЊА KОЈЕ ХРВАТСKА ВЕЋ 25 ГОДИНА СЛАВИ KАО ПОБЕДУ- ГОДИШЊИЦА ОПЕРАЦИЈЕ „ОЛУЈА“ appeared first on Radio Dunav.
.jpg)
