Izvor: KovinEkspres.rs, 20.Jan.2015, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovandan u Kovinu kroz vekove
U multikonfesionalnom kalendaru beležimo da vernici pravoslavnih crkava koje vreme računaju po starom, Julijanskom kalendaru, svetkuju Sabor Jovana Krstitelja, Dan Svetog Jovana Preteče ili kako se u narodu još naziva Dan pobratimstva.
U Crkvi Sveti Jovan je uzdignut nad ostalim svecima, što se vidi iz činjenice da su od petnaest velikih praznika, sedam Hristovih, pet Bogorodičnih, jedan je apostolski, dok su dva posvećena Jovanu Krstitelju.
U narodu, pak, ima više >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << njegovih praznika. Zanimljivo je da je Sveti Jovan u narodu dobio svojevrsnu biografiju, pa se otuda i različito naziva: Jovan Krstitelj, Jovan Preteča, Jovan Glavosek, Jovan Svitnjak, Jovan Narukvičar, Jovan Metlar, Jovan Biljober, Jovan Pilodelac, Jovan Gromodol i još sijaset drugih imena.
Pored toga što ovog sveca slave kao svog zaštitnika metlari i drvoseće, u narodu se na današnji dan posebno slavi dan kumstva i pobratimstva, dva duhovna srodstva, dve prave narodne institucije koje su u narodu izuzetno poštovane. Ove dve značajne duhovne vrednosti su oličene u Svetom Jovanu, kumu božijem. U narodu se smatra da je duhovno srodstvo jače od onog po krvi i mleku, zato je Sveti Jovan posebno poštovan ne samo u oberedima već i u kletvama i zakletvama.
Da pomenemo da se dani od Božića do Bogojavljenja, nazivaju nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni, zato je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva, a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane.
U naseljima naše opštine, osim rezanja kolača, osvećenje kuće vernika koji slave ovaj dan, ne beleže se posebni običaji osim onog koji spada u najstarije, a to je pranje ikona. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se- «prale», uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom. Običaj je odavno nestao, a verovalo se da će se onom ko to prekrši, te godine oduzeti ruke i noge i drugi običaj da se na ovaj dan deca, mladi pobratime, običajno u najbližem manastiru za vreme molitve i da se na ovaj dan poziva u goste kum, stari porodični ili bira kuma ona porodica koja nema staro kumstvo.
Godine 1912. Kovin dobija dve nove, posebno atraktivne institucije. Pored postojećeg bioskopa «Koloseum» u svratištu «Kod Sunca», otvoren je novi bioskop u gostionici «Kod Hofmana». Istog dana 20. januara 1912. Kovin je dobio i novinsko-izdavačku kuću a na ovaj dan je izašao iz štampe i prvi broj «Društvenog nedeljnika» na mađarskom jeziku «Kevevara»- Kovinske novine.
Na Dan Svetog Jovana godine 1728. održan je sabor svih domaćina, vernika pravoslavne crkve i doneta je odluka o zidanju crkve od tvrdog materijala na istom mestu gde je postojala najpre bogomolja, kasnija crkva pletara, a zatim crkva od naboja podignuta 1153. godine. U knjigama Eparhije Vršačke se vidi da je bogomolja i crkva bila pravoslavna i pripadala je svim pravoslavnim vernicima sve do 1873. kad su se Rumuni odvojili od Srba.
Januar mesec 1803. zabeležen kao najhladniji u celom 18. i početkom 19. veka. Cela 1803. godina je zabeležena kao loša godina, posebno za vinograde i voćnjake.
Lućijan Bogdanov
Nastavak na KovinEkspres.rs...
