Izvor: Radio Dunav, 24.Mar.2026, 09:40
НАТО АГРЕСИЈА НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ ПОЧЕЛА JE 24. МАРТА ПРЕ 27 ГОДИНА
Агресија НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СР Југославију, почела је 24. марта 1999. године у вечерњим сатима, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << осиромашеним уранијумом. По налазима одговарајућих служби Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио прелета. По НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, авакси и слично. У дејствима је у прво време учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 свакодневно. Осим напада са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији, операције су извршаване и из база у земљама Западне Европе и из САД. Уништен је велики део инфраструктуре у земљи, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Све заједно, процењује се, око 50 одсто производних капацитета Србије. Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље. Бомбардоване су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, што је имало и несагледиве еколошке последице. НАТО је употребио, наводно први пут, такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система. Разорена је амбасада Кине у Београду 7. маја 1999. Зграда РТС у Београду уништена је 23. априла.Погинуло је 16 особа и исто толико рањено. Зграда Телевизије Нови Сад разорена је 3. маја 1999, на Међународни дан слободе медија. О материјалној штети која је нанета током НАТО агресије изнети су разлицити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на приближно стотину милијарди долара, а група економиста Г17 проценила је штету на 29,6 милијарди ондашњих долара. НАТО је негирао да је имао губитака, а из Београда су долазиле тврдње да је оборено више десетина летелица. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио више од 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није имао жртава. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила.Летелица Ф 117, такозвани „невидљиви” претходно симбол супериорности америчке технологије, завршила је у њиви у атару сремског села Буђановаци. Војном агресијом на Србију, наводно због ситуације на КиМ, прећено је готово деценију раније, заправо од самог почетка кризе на простору бивше Југославије, а активно је припремана током 1998.
У књизи „Модерно ратовање” Весли Кларк није крио да је, како се изразио, планирање агресије НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. увелико било у току”. Одлуку о усвајању наредбе за активирање снага Савет НАТО донео је 12. октобра 1998. Сутрадан, Слободан Милошевић потписује споразум са Ричардом Холбруком. Предвиђено је смањење броја припадника Војске Југославије на простору Косова и Метохије на број с почетка 1998.Договорено је такође да посматрачи ОЕБС надгледају мировни процес на КиМ. Одређено је притом да не може бити одговорности никога за кривична дела у вези са догађањима на КиМ.Независно од споразума, по састанку Савета НАТО 30. јануара 1999, званично је објављено да је НАТО спреман да покрене ударе против СРЈ.
Самој агресији претходило је додатно распоређивање НАТО трупа у Албанији и Македонији. Потом су инсценирани такозвани преговори у Рамбујеу и Паризу од 6. фебруара до 19. марта. Делегација СРЈ коначни понуђени текст није потписала. Уследио је још један театрални долазак Ричарда Холбрука у Београд 22. марта на разговор са Слободаном Милошевићем, као манифестација наводних добрих намера за међународну јавност.Ни сама Медлин Олбрајт, главни архитекта војне агресије на Србију, није крила да је степен захтева упућиваних Београду све време растао, до нивоа који је било немогуће прихватити.
Међународни кривични суд за бившу Југославију објавио је 27. маја 1999. у јеку агресије на СРЈ, оптужницу и издао налоге за хапшење Слободана Милошевића, Милана Милутиновића, Николе Шаиновића, Драгољуба Ојданића и Влајка Стојиљковића, због наводних злочина на Косову.
До обуставе агресије НАТО дошло је после потписивања Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999.
Последњи пројектили пали су 10. јуна у рејону села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35.Био је то 79. дан НАТО агресије на СРЈ. Савет безбедности ОУН је тада усвојио Резолуцију 1244.
У саставу мисије КФОР на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника.Врхунац читавог процеса било је једнострано проглашење независности Косова 17. фебруара 2008, које су признале земље које су учествовале у агресији на Србију 1999. године.
Фото: архива
The post НАТО АГРЕСИЈА НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ ПОЧЕЛА JE 24. МАРТА ПРЕ 27 ГОДИНА appeared first on Radio Dunav.
