Izvor: Kolektiv.co.rs, 21.Mar.2016, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I nova Fabrika sumporne kiseline stabilizovala rad
Po hiljadu tona kiseline dnevno Jednog dana dostigli smo i 1.201 tonu, čime smo dokazali da možemo ostvariti realni godišnji kapacitet fabrike od 400.000 tona – rekao je Zoran Aleksov, upravnik FSK-a. – Najveće uštede u potrošnji normativnog materijala postižu se kada fabrika radi stabilno i neprekidno. – Nedostaju obučeni radnici, pogotovo rukovaoci, jer voditi ovako složenu fabriku nije nimalo lako FABRIKA SUMPORNE KISELINE. – Dokazivanje parametara rada novog pirometalurškog postrojenja, posle Topionice i druge neodvojive karike u ovom lancu – Fabrike sumporne kiseline – pokazalo je da sve ide svojim tokom i da su svakog dana sve bolji – ocena je Zorana Aleksova, upravnika FSK-a. On je najpre podsetio na požar koji se dogodio na mokrom elektrofilteru nekoliko dana nakon starta nove fabrike. „Sumporaši“ su od marta do kraja 2015. uspeli da stabilizuju proizvodnju, tako da su u decembru zabeležili najveću mesečnu produkciju u minuloj godini (27.026 tona) i najmanju mesečnu potrošnju dizel-goriva (16.400 litara). Trend stabilnog rada i dobrih proizvodnih rezultata nastavili su i ove godine – u januaru su dali 22.013 tona, a u februaru 26.950 tona. – Plan za prva dva ovogodišnja meseca bio je 1.000 tona kiseline dnevno, a proizvodili smo, u proseku, preko 1.000 tona. To govori da smo, uglavnom, pratili, pa i premašivali predviđene količine. Jednog dana dostigli smo i 1.201 tonu. Inače, realni godišnji kapacitet fabrike je 400.000 tona kiseline. Za tu godišnju proizvodnju neophodno je davati 1.220 tona dnevno. Mi smo, dakle, dokazali da možemo ostvariti planiranu godišnju proizvodnju. Inače, za ovu godinu je predviđena proizvodnja 350.000 tona kiseline (oko 1.000 tona dnevno) – rekao je Aleksov. Provere kvaliteta – Emisija gasova proverava se na dva projektom predviđena mesta: na predgrejaču i na izlazu iz finalnog apsorbera (glavnom betonskom dimnjaku). Tokom dokazivanja parametara rada novog pirometalurškog postrojenja nije izmereno prisustvo praškastih materija. Takođe, periodično pratimo i parametre (kvalitet kiseline, gasa, vode, vlagu, konverziju) koje proveravamo zbog instrumenata koji ih mere, ali i zbog toga što to zakon nalaže. Analizu kiseline (šta i koliko, po standardu, treba da sadži) radimo i zbog nas (provera tehnoloških parametara) i zbog kupaca. Dosad nismo imali nikakve reklamacije niti pritužbe na račun kvaliteta kiseline jer je dobra, čak i vizuelno (iz nove fabrike bistra je kao voda) – ističe Aleksov. Naš sagovornik ponosno dodaje da nema zaliha kiseline na skladištu jer se sva količina koja se proizvede tokom meseca odmah i otpremi tradicionalnim kupcima. Najveći je Eliksir Šabac kome je RTB doprema svojim vagon-cisternama. Tu su i kupci iz inostranstva (Rumunije, Bugarske, Grčke) koji svojim kamionima odvoze borsku sumpornu kiselinu. Upravnik ovog pogona, koji se uvek trudi – i uspeva – da uspešno prati Topionicu, smatra da su postrojenja „stavljena u normalu“ kada je reč o opremi. – Dosta je urađeno i zamenjeno svuda gde je „škripalo“. Ovo se odnosi i na Topionicu i na FSK. Uklapamo se u planske zastoje u Topionici (jednom mesečno) i tada otklanjamo ovdašnje nedostatke. Sanirali smo pojedine delove, instalacije, cevovode, pumpe, ventile, da bi fabrika u potpunosti bila spremna za rad. U većini slučajeva dosad smo to radili zbog preventive, tzv. preventivno održavanje. U suštini nemamo većih problema sa opremom, odnosno velikim agregatima (duvaljka, grejač, tornjevi, pumpe). Sumporna je, kao i topionica, takav pogon da jedna sitnica, i najmanji deo opreme, može da zaustavi kompletan proces bez obzira na to koliko se trudimo da sve bude ispravno. Na sreću, to se dosad nije desilo i nastojimo da do toga i ne dođe. Aleksov posebno ističe da je najbolji vid štednje u Fabrici sumporne kiseline kada ona radi stabilno i neprekidno. To, praktično, znači da se onda postižu velike uštede u potrošnji normativnog materijala po jedinici proizvoda, a najveća je „na dizel-gorivu“ koje se koristi za dogrevanje kontaktnog reaktora. Situacija je drugačija kod ostalih normativa (električna energija, voda). – Na potrošnju struje ne možemo mnogo da utičemo, prvenstveno na velike agregate (duvaljka koja najviše „vuče“, pumpe) jer rade non-stop i veliki su potrošači. Donekle možemo da utičemo na potrošnju vode. Treba štedeti, ali ne na uštrb tehnoloških parametara koji moraju biti u projektovanim granicama. I nabavka rezervnih delova je jedan vid štednje, jer ne možemo sigurnosti radi da nakupujemo sve, nego samo vitalne delove koji najčešće stradaju. Sanacija elektrofiltera – Za sanaciju mokrog elektrofiltera koji je izgoreo u požaru formirana je komisija sastavljena od stručnjaka mašinske i elektrostruke koja je u potpunosti sagledala ko, šta, i kako treba da radi na njemu. Sve je definisano, urađen je i termin-plan, samo se čeka da stignu neophodni delovi iz inostranstva. Namera nam je da istovremeno i proizvodimo i da osposobimo filter. Tako ćemo i da uradimo za tih desetak dana koliko je potrebno da se zahvat završi – kaže upravnik FSK-a. Doskora je u FSK-u bilo 90 radnika, ali je, po rečima upravnika, manjkalo bar još dvadesetak. Pošto su se „malo pokrpili“ premeštanjem onih iz drugih pogona TIR-a, pa ih ima 110. Došli su ljudi raznih struka, a ovde su potrebni drugačiji profili (metalurzi, hemičari). Sada je potrebno da se ovi radnici što pre obuče za rad u pogonu Fabrike sumporne kiseline. – Još uvek nam nedostaje radna snaga, pogotovo rukovaoci. Primera radi, ovi koji sada rade u kontrolnom centru, em ih je nedovoljno, em su to radnici koji nigde nisu išli na obuku niti su videli neku drugu fabriku tog tipa. A, voditi ovako složenu fabriku nije nimalo lako. Treba ozbiljno pristupiti i znati dosta stvari da bi pritisnuo određeno dugme na kompjuteru u određenom momentu. Sami smo se edukovali, lično sam im dosta pomogao. I pored svega, dobro rade, trude se. Naravno da ima još mnogo mesta za usavršavanje, ali i iskustvo čini svoje. Mogu bravari i električari to da savladaju, ali im treba vremena za upoznavanje pogona i rad u njemu. Mislim da nije toliko važno koje si struke, nego lično interesovanje za učenje i angažovanje. Na tome najviše radimo, posebno smenski majstori, niko ne čuva znanje samo za sebe. Iako je bezbednost i zdravlje na radu pomenuo na kraju razgovora, Aleksov time ne umanjuje njen značaj, već smatra da ovu oblast treba staviti na prvo mesto. – HTZ oprema treba propisno da se koristi, namenski i onda će biti rezultata. Na taj način, ne samo što se štiti zdravlje radnika, već se i štedi. U FSK-u dosad nije bilo povreda na radu, čak ni lakših. Ljudi se paze i poštuju propise, nadam se da će biti još bolje.
