Izvor: Kolektiv.co.rs, 05.Jan.2016, 12:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Direktor Rudnika bakra Bor o poslovanju u 2015. i planovima za narednu godinu

Na mišiće ka plusu   Rezultati rada još uvek se analiziraju, ali preliminarna sagledavanja ekonomista kažu da će, uprkos svim teškoćama koje su nas pratile tokom 2015., Rudnici bakra u Boru sa proizvedenih oko 25.000 tona bakra u koncentratu zabeležiti mali plus u poslovanju, kaže direktor Nebojša Videnović. – Investicione potrebe svedene na one najnužnije, a poslovanje ispratila rigorozna štednja normativnog i repromaterijala, energenata i rezervnih delova. – Plan za 2016. otkopavanje 12 miliona tona rude, uklanjanje 22 miliona tona raskrivke i proizvodnja više od 26.000 tona bakra u koncentratu. – Prioritet za narednu godinu otvaranje „Cerova 2“ RBB. – Iako je godina na izmaku bila jedna od težih i ostaće upamćena, pre svega, po velikom padu cene metala na Londonskoj berzi, padu koji je za sobom u bezdan povukao mnoge svetske rudnike, borski će u Novu, barem prema nekim preliminarnim rezultatima poslovanja, ipak zakoračiti iz plusa. – Rezultati rada još uvek se analiziraju, ali preliminarna sagledavanja ekonomista kažu da će, uprkos svim teškoćama koje su nas pratile tokom 2015., Rudnici bakra u Boru sa proizvedenih oko 25.000 tona bakra u koncentratu zabeležiti mali plus u poslovanju – kaže direktor borskih rudnika Nebojša Videnović. Pogled u retrovizor na, kako tvrdi, izuzetno tešku 2015, u makro plan stavio je borbu sa planiranim zadacima u proizvodnji i troškovima koji je prate. –Stalna ulaganja u rudarsku opremu i mehanizaciju, kao i u modernizaciju tehnologije flotiranja osnovni su preduslov i za održavanje proizvodnje i za njeno povećanje, a mi para za neka veća ulaganja u rudarstvo nismo imali. Investicione potrebe sveli smo na one najnužnije i otud je, recimo, zbog nedostatka utovarne i transportne mehanizacije ove godine trpelo raskrivanje borskih ležiša. Trudili smo se da bar ne ugrozimo proizvodnju rude i u tome uspeli – priča Videnović. Česti zastoji u flotacijama prouzrokovani problemima na plaštovima mlinova direktno su uticali na kontinuitet tehnološkog procesa dobijanja koncentrata bakra, pa je zbog toga i proizvodnja u pogonima za pripremu mineralnih sirovina dodatno bila otežana. – Ove godine završavaju se ulaganja u okviru rekonstrukcije kriveljske flotacije koja su početa 2012., pa očekujem da će instalirana merno-regulaciona oprema doprineti postizanju optimalnih parametara tehnološkog procesa. Tehničko-tehnološka kontrola, praćenje procesa proizvodnje i rad postrojenja punim kapacitetom znatno će nam poboljšati sadržaj bakra u koncentratu. S druge strane, ugradili smo analizatore i PSM uređaje koji će smanjiti i troškove analiza uzoraka koje obavljaju ovlašćene laboratorije, a tako ćemo doći i do optimalnih parametara proizvodnog procesa koji vode ka smanjenju potrošnje normativnog materijala i energenata. Pošto projektovani parametri flotacijske prerade, između ostalog, zahtevaju i visoku aktivnost kreča da bi se postigla optimalna ph-vrednost, ove godine rekonsturisali smo AF-peći u „Zagrađu“ koje su poslednji put radile u vreme bombardovanja, 1999. godine. Ulaganjem u njihovo osposobljavanje povećali smo proizvodnju i kvalitet kreča, a uspeli smo i da rekonstrukcijom peći, odnosno prelaskom sa mazuta na ugalj smanjimo troškove normativnog materijala u ovom rudniku nemetala. Ove godine proizveli smo oko 40.000 tona komadnog kreča, triput više nego pre rekonstrukcije krečnih peći, pa je danas proizvodnja u granicama planirane i dovoljne za nesmetan rad flotacija i u RBB-u i u RBM-u – kaže Nebojša Videnović. –Pored finansiranja izgradnje novih objekata i rekonstrukcije postojećih, 2015. smo imali i nematerijalna ulaganja u osnovna sredstva, odnosno u izradu neophodne projektne i tehničke dokumentacije za Jamu i za proširenje kriveljskog flotacijskog jalovišta na „nulto“ polje. Tu su još i projekat regulacije Kriveljske reke u „nultom“ polju flotacijskog jalovišta i izgradnje kolektora u produžetku postojećeg tunela, elaborati geomehaničkih i geoloških istraživanja, planovi zaštite od udesa za jalovišta itd. Direktor Videnović naglašava da je sva ulaganja, i to samo u ono najnužnije, u drugoj polovini 2015. ispratila rigorozna štednja normativnog i repromaterijala, energenata i rezervnih delova. Preduzete mere štednje odnosile su se, kako kaže, na bolju organizaciju utovara i transporta rude na površinskim kopovima, kao i na održavanje kontinuiteta proizvodnje u flotacijama, bez nepotrebnih zastoja i sa što kraćim intervencijama na opremi. Racionalna potrošnja rezervnih delova i repromaterijala dovela je u red zalihe, pa je stanje u magacinima u odnosu na ono s početka godine sada zadovoljavajuće. Takođe, planskim održavanjem mehanizacije i procesne opreme smanjena je potrošnja ulja i i maziva. –Nedostatak domaćih eksternih izvora finansiranja investicionih potreba bio je, a i još uvek je, hroničan problem cele RTB Bor Grupe, ne samo RBB-a. Od 2009, kada je počeo period ulaganja u oporavak borske kompanije i povećanje proizvodnje, pa do kraja 2013. godine u rudnike je ukupno uloženo 95 miliona evra sopstvenih para. Tim novcem nabavljen je deo visokokapacitativne rudarske opreme i pomoćne mehanizacije za borske rudnike, finansirana je celokupna rekonstrukcija kriveljske flotacije i obnavljanje proizvodnje u „Cerovu“. Takođe, redovno se ulaže u razvojna geološka istraživanja radi povećanja rezervi rude bakra, a i u sanaciju kolektora ispod jalovišta kriveljske flotacije – nabraja Videnović. Imajući u vidu stabilizaciju i optimizaciju revitalizovanih i rekonstruisanih tehnoloških linija u flotacijama i krečani, ali i pretpostavku da će postrojenja u 2016. raditi punim kapacitetom, planom poslovanja za narednu godinu predviđeno je otkopavanje 12 miliona tona rude i uklanjanje 22 miliona tona raskrivke. Taj obim iskopina treba da rezultira proizvodnjom više od 26.000 tona bakra u koncentratu. –Planiranu proizvodnju u 2016. mora da isprate ulaganja, pre svega u pripremu za otvaranje novih rudnih ležišta na „Cerovu“. „Cerovo 2“ moramo otvoriti zbog kontinuiteta, u suprotnom ćemo u junu biti prinuđeni da tamo prekinemo proizvodnju. Dakle, to nam je prioritet i samo za izmeštanje dalekovoda, otkup i eksproprijaciju zemljišta naredne godine izdvojićemo sedam miliona evra – rezimira Nebojša Videnović.

Nastavak na Kolektiv.co.rs...