Izvor: KovinEkspres.rs, 17.Avg.2010, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deca čuvaju ćirilicu

U subotu, 7. avgusta 2010. godine organizator 'Dana ćirilice Bavanište 2010.' okupio je najuspešniji učesnike Konkursa iz zagraničja i dijaspore. Na, konkursu, čija tema je bila ČAST i inicijalkrstonosnog slova ć učestvovalo je 3623 dece, od kojih stotinak iz zagraničja i dijaspore. Iz Kristijansenda u Norveškoj došli su jedanaestogodišnji Mihailo Simić i njegova sestra Andrea, iz Belobreške u Rumuniji devetogodišnja Milica Simonović, iz Gradiške petnaestogodišnji Slavoljub Bjelajac >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << i devetnaestogodišnji Branko Kondić i iz Stanara kod Doboja dvanaestogodišnja Tanja Vidović. Neke su dopratili roditelji, a neke profesori. Bila je tu i jedna baka i jedan ujak. Miljan Arsović iz Pariza otkazao je posetu u poslednjem trenutku zbog bolesti bake, a osmogodišnja Kristina Mušić iz Kabramate i Jovan Marinović iz Johanesburga dolaze u domovinu svake druge, što znači, tek iduće godine. Zapažene rezultate na Konkursu postigli su i Aleksandar Stankov iz Temišvara, Lana Bulatović i Helena Čukić iz Podgorice i Vasilije Marković-Dunić iz Herceg Novog, koji nisu došli, pa će im nagrade biti poslate poštom. Gosti su se sa svojim domaćinima, članovima KUD-a 'Aca Obradović', našli u Patrijaršiji, gde ih je primio i blagoslovio Njegova Svetost, Patrijarh srpski, Irinej. Patrijarh Irinej dao je blagoslov i da se štampa Zbornik najboljih dečjih literarnih radova prispelih na konkurs 2009. i 2010. godine. Nakon posete Muzeju SPC, gde su videli relikvije neprocenjive vrednosti iz istoriji svoga roda, obišli su Beli dvor i Kraljevski dvor, a potom i Hram Svetog Save na Vračaru. Tokom zajedničkog ručka u Bavaništu razmenjeni su utisci, adrese i brojevi telefona. Začeta su mnoga nova prijateljstva. Ovaj susret je samo jedna od aktivnosti u Godini ćirilice, koja će trajati do sv. Ćirila i Metodija 2011. U Godini ćirilice organizovaće se niz izložbi najlepših likovnih dečjih radova, kao i debatni klubovi na kojima će se deca i mladi potruditi da ubede odrasle da se ni po koju cenu ne odriču ćirilice. Organizator je raspisao i Konkurs za 2011. godinu. Tema je BRAT i inicijal jedinstvenog slova Ž. Fotografije: Dušica Bogdanov Vera Sekulić Miljan Arsenijević, učenik prvog razreda Srpske dopunske škole Pariz ...U redovnoj školi, svi koji smo odnekud doseljeni, trebalo je da predstavljamo svoju zemlju. Ja sam određen da predstavljam moju Srbiju. U mojoj školi ima samo još dva Srbina. I svi smo bili srećni što će se čuti o našoj Srbiji. Imao sam tremu. Ali se sam se setio da smo u Srpskoj dopunskoj školi naučili pesmu o Svetom Savi. I odmah mi je laknulo. Trema je ipak bila velika. Ja tako mali, a moja Srbija velika. Moram da budem ponosan, da podignem glavu i odrecitujem tu lepu pesmu. Nek' svi znaju da sam Srbin. Častan i ponosan. Mama mi je nabavila narodnu nošnju. I šajkaču, kao dedina. Imao sam i opanke i šarene vunene čarape. Na dan proslave, kada sam se popeo na binu, osećao sam se kao da lebdim iznad moje Srbije, ponosan što je baš ja predstavljam... Tanja Vidović, učenica VI3 OŠ 'Desanka Maksimović' Stanari ...Čast i ponos kupit' se ne mogu, to se stiče, hvala dragom Bogu, zato, ljudi, živite pošteno, za sva dobra biće vam vraćeno... Jovan Marinović, učenik šestog razreda OŠ 'Srpski orlovi' Johanesburg ...Čast mi je biti Srbin u dalekom svetu, slaviti svoju krsnu slavu, govoriti srpski jezik i pisati ćirilicu... Vasilije Marković-Dunić, učenik OŠ 'Milan Vuković' Herceg Novi ...Ne postoji, mislim, ni jedan pojam koji se ne može izraziti srpskim jezikom i opisati ćirilicom. Koristeći strane reči umesto naših, pišući latinicom, mi gazimo uspomenu na naše pretke i sve njihove napore da opstanemo kao narod, gazimo našu čast, odričemo se naše vere, naših krsnih slava i priklanjamo se onima čiji smo jezik preuzeli, a s jezikom i tuđu istoriju, tuđu veru... Naš greh je utoliko veći što smo za savremenika imali svetionik na pučini iskušenja, dobrog pastira u najtežim vremenima, skromnog Patrijarha Pavla, 'malog čoveka velikih misli', koji je rečima i delom pozivao svoju duhovnu decu, ceo srpski narod, da se, ma koliko teško bilo, ne odriče krsta i tri prsta, krsne slave, časti, svete zemlje kosovske i ćirilice. Kristina Mušić, učenica Srpske nedeljne škola 'Vuk Karadžić' pri Sabornom Hramu Velikomučenika Georgiaja Kabramata, Australija Zovem se Kristina Mušić, rođena sam u Australiji, imam osam godina, idem u Srpsku nedeljnu školu 'Vuk Karadžić' i to mi je velika Čast. Čast mi je da moji drugovi i ja imamo priliku da naučimo da pišemo ćirilicu, srpsko pismo. Velika mi je čast kada moji drugovi iz Srpske škole i ja, posle nastave, odemo u Hram Svetoga Velikomučenika Georgija da palimo sveće i primimo svetu pričest za sreću i zdravlje svih nas. Kada odem kod Bake i Dede da zajedno proslavim našu Krsnu Slavu, Svetoga Georgija, velika mi je Čast kada mene, ovako malu, prozovu da očitam OČE NAŠ. Još sam mala i ne razumijem najbolje šta riječ čast sve može da znači, ali se nadam da ću, uz pomoć roditelja, dede, bake i ostale rodbine i Srpske nedeljne škole, naučiti mnogo o časti, Crkvi i srpskim običajima. Mihailo Simić, jedanaest godina Kristijansend, Norveška Čast je kad se boriš za svoju zemlju. Čast je kad možeš da pevaš 'Bože pravde'. Čast je kad se mnogo trudiš i onda dobiješ dobru ocenu u školi. Čast je kad uradiš nešto korisno u kući i onda dobiješ pohvale i poklon koji si dugo priželjkivao. Čast je da pomogneš drugome, i kad nije nimalo lako. Ali najveća čast za mene je da mogu da govorim srpski jezik u tuđoj zemlji i da mogu da idem u Srpsku crkvu u tuđoj zemlji.

Nastavak na KovinEkspres.rs...