Izvor: KovinEkspres.rs, 10.Nov.2014, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan kad je četa kapetana Popovića prešla Dunav

Piše Lućijan Bogdanov

U utorak, 11. novembra biće neradan dan zbog obeležavanja državnog praznika, Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Ovaj dan obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu.

Upravo taj datum, 11.novembra 1918. unosio je mnoge zabune kad je reč o danu ulaska srpske vojske u Kovin. Postavljalo se pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu KovinEkspres.rs << da li je Srpska vojska prešla Dunav kod Brze vrbe  30. oktobra, po Julijanskom ili Grigorijanskom kalendaru. Ja lično sam bio ubeđen, čak sam i tvrdio, da je to bilo po Grigorijanskom kalendaru zbog toga što sam verovao da se posle primirja vojske više nisu kretale niti zauzimale nove prostore.

NISAM BIO U PRAVU !

U prilog dostavljam  članak Nikole Ćirića iz pirotskog  lista „Nedeljnik“

U Kovin 30. oktobra 1918. godine ušao prvi vojnik – Piroćanac Jovan Popović ratnik sa najviše odlikovanja

Ratnik sa najviše odlikovanja

Pirotski učitelj učesnik Prvog i Drugog balkanskog rata. Drugi put je mobilisan 1914. godine, prešao je Albaniju i stigao na Krf. Učesnik i Drugog svetskog rata

Piše: NIKOLA ĆIRIĆ

Uz 84. godišnjicu od proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije od austro-ugarske vlasti, građani Kovina 30. oktobra po starom ili 13. novembra po novom obeležiće dan kada je u ovaj grad na Dunavu ušao prvi srpski vojnik. Taj vojnik je bio kapetan prve klase gospodin Jovan Popović, učitelj iz Pirota. Učitelj po obrazovanju, ratnik uz srcu, Popović je među retkim Piroćancima i Srbima koji je vojevao u sva tri velika rata i svoje grudi okitio sa najviše rana i medalja. “Uspomenu na istorijski dan 12. novembra 1918. godine Kovin je proslavio svečanije nego ijednu drugu svečanost do sada”, pisala je “Politika” 14. novembra 1938. godine. “Toga dana pre dvedeset godina u Kovin je ušao prvi srpski vojnik. Taj vojnik je bio kapetan prve klase g. Jovan Popović, sada učitelj u Pirotu, i jedna četa vojnika trećeg bataljona Trećeg puka Moravske divizije.

Jutros su Kovinci bili svi na nogama. Svaki se trudio da svečanost što bolje ispadne. Grad je, iskićen zelenilom i zastavama, imao svečani izgled, kao što je bio i pre dvadeset godina”, pisao je, pored ostalog, izveštač “Politike”.

Bratski pozdrav iz Pirota

Međutim, među brojnim zvanicama na proslavi dvadesetogodišnjice oslobođenja ovog grada na Dunavu daleke 1938. godine nije bilo prvog oslobodioca, rezervnog pešadijskog potpukovnika Jovan Ć. Popovića. Umesto da ovaj vrli pedagog i ratnik stane u stroj počasne čete i sa svojim preživelim saborcima oda počast palim vojnicima, podoficirima i oficirima u velikom ratu kao i za oslobođenje Kovina, Popović je predsedniku Odbora za proslavu Dr Davidoviću 9. novembra 1938. godine uputio pismo sledeće sadržine:

– Uvaženi Gospodine doktore, Zbog bolesti, i smrti, koja se zadesila danas u mojoj najbližoj porodici, zakasnih sa svojim odgovorom na vaše drugo pismo. Izveštavam Vas, da je zaista 30. oktobra, ali po starom, bio dan mog ulaska sa mojom četom u Kovin. Prema ovome tačno ste odredili dan proslave – 12, tj. 13.novembar.

Sprečen ovim udarom, neizvesno je i svakako da neću moći doći i uzeti ličnog učešća u ovoj proslavi, što duboko žalim.

Vezan za te najdražije uspomene u mom životu, ne mogu srcu da odolim, te Vam, umesto mog ličnog prisustva, evo šaljem svoje dve fotografije. Uz ove fotografije šaljem i svoju dušu i svoje srce i svoju ljubav svim građanima i građankama, velikim i malim u varoši Kovinu i srezu i sa svima skupa i na ovaj način uzimam učešća u ovoj svečanoj proslavi šaljem bratski pozdrav i topli zagrljaj”.

Bravo za oslobodioca

Bogatu ličnu arhivu učitelja Popovića i vojnog stratega, brižljivo čuva njegova rođaka gospođa Olgica Petković Garička, ekonomista iz Pirota. U telegramu br.95. od 14. oktobra 1938. godine Ministarstva pošta telegrafa i telefona Kraljevine Srbije upućenom iz Kovina u 7,30 časova, Jovanu Popoviću, učitelju u Pirotu, piše:

– Sa proslave dvadesetogodišnjice ulaska srpske vojske građanstvo Kovina seća se svojih oslobodioca i žaleći što Vas nije moglo i danas dočekati najradosnije pozdravlja i kliče: Živeo!

Predsednik Odbora za proslavu Dr Davidović .

U ličnim beleškama od 11. 12. 1925. Popović o tom prvom danu ulaska u Kovin, piše:

– Kada sam sa četom ušao u varoš Kovin imućni građani varoši Kovin oduševljeni ulaskom Srpske vojske davali su sami izvesnu količinu vina, drugih pića i raznih jestiva kao napojnicu vojnicima. Nikakvu rekviziciju nisam vršio u Kovinu ni u kakvim potrebama i životnim namirnicama.

Inače, prema izveštaju ovdašnjih železničara, lađara, pruga za Vršac je u ispravnom stanju. Telefonsku vezu sa Belom Crkvom i Pančevom nemam zbog toga što još vlasti nemamo.

Učitelj i ratnik

Jovan Popović, rođen je 1887. godine u selu Balta Berilovac, srez Nišavski. Naš kolega Radivoje Potić pre nekoliko godina u rubrici pod nazivom “Zadivio generala Bojovića pisao je: “Deset godina svog radnog veka, ovaj pirotski učitelj proveo je daleko od škole i đaka, kao rezervni pešadijski poručnik, zatim kapetan i na kraju pukovnik. Posle pet godina provedenih za katedrom, on kreće u Prvi balkanski rat protiv Turtaka, a odmah zatim učestvuje u Drugom balkanskom ratu protiv Bugara.

Drugi put je mobilisan 1914. Prelazi Albaniju, stiže na Krf, da bi 1916. godine sa srpskom vojskom bio prebačen u Solun. Izuzetne vojne sposobnosti i veliku hrabrost ovaj kapetan ispoljava u borbama prilikom zauzimanja Kajmakčalana i Bitolja pa ga general Bojović predlaže za visoko odlikovanje.

Učitelj Jovan Popović je Piroćanac sa najviše odlikovanja. Dobio je: Zlatni orden Obilića, Osvećeno Kosovo, Orden Svetog Save (jedini u Pirotu), dva Bela orla s mačevima, Albansku spomenicu, Spomenicu za balkanske ratove, Zlatni krst 1912. godine, Orden kraljeve krune…

A u Drugom svetskom ratu kao komandant 381. puka u Carevom selu u Makedoniji biva kod Radoviša zarobljen od Nemaca i odveden u logor u Nirnbergu a zatim u Hamelburgu. Prilikom oslobađanja ovog logora od Amerikanaca u junu 1945. godine biva teško ranjen od Nemaca. Posle dužeg lečenja stiže u Pirot…

„Narodna” vlast „zaobišla” heroja

- Jovan Popović je posle rata penzionisan kao učitelj i sa ženom i ćerkom stanovao u Pirotu u Ulici Vuka Pantelića, 25, pisao je Radivoje Potić. Oronulog zdravlja od posledica i dugotrajnih ratovanja i ranjavanja u logoru, on se 1952. godine obratio novoj vlasti za invalidninu. Možda mnogi neće poverovati, ali ta „narodna” vlast odbila je njegov zahtev sa obrazloženjem da nije ranjen u ratu, nego u nemačkom logoru. Jovanu se, izgleda, zameralo što je učestvovao u svim mogućim ratovima, ali nije bio – partizan. To novo vreme sa čudnim vrednovanjem zasluga, on nije mogao da shvati…

  Lućian Bogdanov

Nastavak na KovinEkspres.rs...

Beta: Obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu