Izvor: Kolektiv.co.rs, 30.Okt.2015, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da sve funkcioniše kako valja
Kako poslovođa Dalibor Nikolić „vodi domaćinstvo“ u delu Elektrolize Trudimo se da budemo pravi kolektiv gde svako svakom pomaže. Ovde su radna i tehnološka disciplina oduvek bile na visokom nivou – kaže Dalibor. – Čak i sa starom opremom uklapamo se u planirane normative potrošnje električne energije koji su propisani za mnogo novije tehnologije. – Naši radnici su zaista dobri, požrtvovani, trude se da štede, počev od struje, koja je ovde osnovni energent, pa do potrošnog materijala ELEKTROLIZA. – Polazni listovi kranom su dopremljeni iznad kaca. Četvorica-petorica baš mlađanih elektrolizera, još uvek ručno, spuštaju ih u kade i proces elektrolitičke rafinacije bakra počinje. Sve to budno motri Dalibor Nikolić, poslovođa Elektrolizine RJ za proizvodnju katodnog bakra, pogotovo što su novajlije u pogonu nedovoljno iskusne, a i posao je fizički naporan. Dalibor to odlično zna i pamti, jer je tokom svog 22,5 godine dugog radnog staža izvesno vreme i sam bio na njihovom mestu. Borsko dete (rođen 28. januara 1972.), nakon završetka srednje mašinske škole, jula 1996. zaposlio se u Elektrolizi. Za sve godine provedene u ovoj radnoj jedinici, odakle izlazi blistavo crvena borska katoda sa četiri devetke, „zatvorio je krug“ od najnižih do najviših radnih mesta. Prešao je Dalibor dug put od izvršioca na svim ovdašnjim poslovima (skidač polaznih listova, elektrolizer), preko predradnika, smenskog kontrolora, smenskog nadzornika, do poslovođe (od juna 2002.). Kada smo ga zamolili da nam objasni šta sve podrazumeva posao poslovođe, Daci, kako ga svi ovde zovu, stručno i koncizno je raportirao: planiranje mesečne proizvodnje (u saradnja sa inženjerima), kao i rasporeda grupa i termina kada će i u kojoj količini „crveni“ metal da „izađe“ iz pogona, organizacija ljudstva, njihovo raspoređivanje na radna mesta, blagovremeno trebovanje i nabavljanje potrošnih sredstava. Onda shvatismo da je poslovođa neko ko treba da upravlja svim ovim procesima kako bi sve funkcionisalo kako valja – dakle menadžer radne jedinice. Ili, bolje rečeno (na srpski prevedeno) gazda, domaćin kuće. – Uslovi su teži nego ranije, najpre zbog manjka ljudi. Pre 13 godina u elektrolitičkoj rafinaciji bilo je 270 radnika, a danas ih je 125 sa nadzorno-tehničkim osobljem (poslovođa, tehnolog, inženjeri i svi izvršioci). Proizvodnja je veća nego u to vreme – dajemo 4.000 do 4.500 tona katodnog bakra, u proseku, mesečno, išli smo i preko 5.000, blizu 6.000, dok se tada dešavalo da ostanemo na dve grupe ćelija koje rade. Zato su ljudi sada opterećeniji, njihov efektivni rad je mnogo veći jer moraju da obavljaju više poslova. Organizacija ne može mnogo da se promeni, ali pokušavamo da to nadomestimo tako što stalno razgovaramo sa njima, objašnjavamo im situaciju i, ako treba, ulijemo nadu da će doći bolja vremena, da imamo savremen odnos sa svakim izvršiocem, da budemo kolege, u pravom smislu te reči, bez obzira na to koji posao čovek obavlja. Trudimo se da budemo pravi kolektiv gde svako svakom pomaže. Ovde su radna i tehnološka disciplina oduvek bile na visokom nivou – naglašava Dalibor. Naš sagovornik je posebno hteo da istakne kako ova radna jedinica ima zaista dobre inženjere u proizvodnji – rukovodioca proizvodnje Ljubišu Stamenkovića i tehnologa Beti Delić – „ljude koji znaju svoj posao i koji se zajedno sa nama maksimalno trude da priskoče u svakoj teškoj situaciji“, na šta je Beti dodala da su – odlična ekipa. Ni upravnik Elektrolize Dragan Jovanović nije štedeo reči hvale za Daliborovu marljivost na radnom mestu. – Otežavajuća je okolnost što moramo da radimo zastarelom opremom i tehnologijom. Osim u tekuće održavanje opreme, ovde se godinama malo ulagalo. Primera radi, „srce“ rafinacije je proizvednja polazne katode na Outokupmu, u žargonu zvanoj finskoj mašini, koja potiče iz 80-ih godina prošlog veka. Maksimalnim požrtvovanjem službi održavanja, ali i svih iz pogona, ona i danas funkcioniše bez većih problema. Sa druge strane, sve poslove moramo da obavljamo ručno, na „o-ruk“, što je, pored savremenih tehnologija, apsurdno u 21. veku. Zato nam bezbednost radnika dodatno otežava organizaciju. Svaki radnik je dragocen i odmah se oseti njegovo odsustvo, ukoliko se eventualno povredi ili razboli. Naši radnici su zaista dobri, požrtvovani, trude se da štede, počev od električne energije, koja je ovde osnovni energent, pa do potrošnog materijala. Najbolji način da se uštedi struja jeste da ima što manje kratkih spojeva, da se što kvalitetnije obavlja posao, da se racionalno troši i za ostalu opremu, da sijalica ne gori na sektoru gde trenutno nema posla… Nastojimo da stalno utičemo na to da ljudi shvate kako sve to ide iz naših džepova. Čak i sa starom opremom uklapamo se u planirane normative potrošnje električne energije koji su propisani za mnogo novije tehnologije – ponosan je poslovođa RJ za proizvodnju katodnog bakra. S pravom je želeo da se pohvali još nekim detaljima iz svog „gazdinstva“ – pripremama za veću proizvodnju katoda po završetku nove topionice koje su ovde počele kada i njena izgradnja. Tako je skoro potpuno osposobljena hala jedan, odnosno stara elektroliza (krov sređen, pa više ne prokišnjava) koja nije radila prethodnih 13 godina. Po Nikolićevim rečima, ona u veoma kratkom roku može da se pripremi i pusti u rad (470 ćelija na raspolaganju). Poređenja radi, u novoj elektrolizi ima 664 ćelije, a trenutno je uposleno 448. U prethodnom periodu obavljen je zahvat u šestom cirkulacionom kolu, čime je povećan kapacitet nove hale, i taj sektor je počeo da se koristi pre pet-šest meseci. Takođe su zamenjeni podovi i kiselootporna podloga. U prethodne tri godine sopstvenim idejama i tehnološkim mogućnostima, bez većih ulaganja, krenuli su u odbakrivanje otpadnih voda elektrovining postupkom i, na taj način, uspeli da „zadrže“ određene količine bakra koje, kao hladni materijal, vraćaju u Topionici na ponovnu preradu.
.jpg)
