Izvor: KovinEkspres.rs, 02.Apr.2013, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

“Čudom” obeležili 60 godina postojanja

Sa rediteljem Jovanom Grujićem povodom premijere Simovićevog “Čudo u Šarganu” i jubileja kovinskih amatera  Amatersko pozorište Kovin  je povodom obeležavanja 60. godine postojanja pozorišta, u četvrtak 28. marta premijerno izvelo predstavu „Čudo u Šarganu“, dramu Ljubomira Simovića koju je adaptirao i režirao Jovan Grujić. Sjajna glumačka ekipa je, zahvaljujići sjajnom reditelju, bez teškoća iznela nimalo lak komad. Predstava postavlja, ali istovremeno i daje odgovore na mnoga pitanja. Da li naš život može biti bolji? Da li živimo svoje živote ili ih puštamo da prolaze pokraj nas? Da li želimo i možemo da svet učinimo boljim ili čekamo da se desi čudo? Glumci na sceni podjednako efektno i intezivno, tokom cele predstave uspevaju da približe gledaocu statičnost, učaurenost današnjeg čoveka, njegov strah od novog i nepoznatog, kao i neprestanu borbu između intimnih želja i onoga o čemu sanjamo sa jedne, a sa druge strane, nedostatka snage i volje da te želje i snove ostvarimo. U razgovoru sa rediteljem Grujić Jovanom dobili smo odgovore na neke od pomenutih pitanja, kao i njegove utiske o predstavi . Zbog čega ste odlučili da režirate dramu “Čudo u Šarganu”? Jovan Grujić, reditelj Tekst “Čudo u Šarganu” smatram jednim od najboljih naših tekstova, a Ljubu Simovića možemo da uporedimo sa najvećim svetskim piscima tj. po mom mišljenju on to jeste. Ova drama je neodoljiva zbog svoje slojevitosti, kompleksnosti, lirskog izraza, savremenosti i univerzalnosti, a sa druge strane i zavodljive lakoće kojom zrači. Sadrži sve one kvalitete koji mene intrigiraju, a posebno dubinu i ozbiljnost teme. Nosi jednu ideju koja se možda na prvo čitanje ne vidi tako lako, a zrači iz komada kao neko malo čudo i govori nam da je život lep i da ga treba voleti kakav god da je, jer je naš. To nam je bila polazna osnova na kojoj smo dalje analizirali tekst i gradili predstavu. Sve se događa u jednoj kafani na periferiji grada, gde se skupljaju periferni likovi zajednice koji imaju svoja mala nadanja, male i velike želje, čežnje, ambicije, strahove, padove, tajne, baš kao i svi mi. Kroz celu priču prepliće se i jedan naučno fantastični element u vidu vojnika koji su ovde zalutali iz Prvog svetskog rata i čudotvorca koji sve likove leči od muka. Ispostavlja se da je taj čudotvorac lečeći ljude od njihovih muka pogrešio, jer im je oduzeo identitet na taj način … Anita Sekelj (Kompletan intervju sa rediteljem Jovanom Grujićem u 64. broju Kovin Ekspresa)

Nastavak na KovinEkspres.rs...