Izvor: 025info.rs, 02.Dec.2016, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buba u uhu: (Ja)ko se boji biti JA?
Stižem na posao pre nekoliko dana i pored kase vidim prelepu ružu i Kinder jaje. Znajući da nije za mene pitam koleginicu ko je kavaljer? Ona prasne u smeh i polubesno objašnjava svoj žal za gestom. Pretpostavljam da je od pogrešne osobe?! Tanka je granica između brižnog i opsesivnog, ali oni su još deca, njima se sve prašta. Moram priznati da prva nisam ljubitelj cveća, ja sam ubica svega što ima korenje, i stidim se zbog toga. Ali volim cveće. Možda baš zato što je taj gest izumro zajedno sa slanjem razglednica i razmenjivanjem Božićnih poklona. Šatro nismo više deca. Kakve to veze ima? Ko ne voli poklone? Ja sam pre nekoliko godina dobila za rođendan 101 ružu. Nikada neću zaboraviti taj dan, ni miris tih ruža, a nije mi čak bio ni dečko, niti je bio na rođendanu. Samo ih je poslao na posao. Mada sad kad bolje razmislim možda...
