Izvor: Aleksinac.net, 07.Nov.2013, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blago Srbije u - jamama
U gradu na Moravici ne gube nadu u obnovu rudarenja i očekuju istinski privredni preporod. Ni država ne želi da tek tako digne ruke od 28 miliona tona rezervi mrkog uglja
Ovako je bilo nekada, dok su rudnici radili punom parom
U gradu na Moravici još ne gube nadu da će rudarenje, koje je do pre dvadesetak godina, uz poljoprivredu, bilo okosnica razvoja opštine, ponovo zaživeti. Ali, očekuju, sa savremenijom, bezbednijom i ekološki prihvatljivijom tehnologijom...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << />
U tom smislu, stručnjaci i žitelji ovog dela Pomoravlja sa stogodišnjom rudarskom tradicijom najveću šansu vide u ponovnom aktiviranju Aleksinačkog rudnika - sa više od 28 miliona tona rezervi mrkog uglja - te eksploataciji uljnih škriljaca, sa dokazanim rezervama od dve milijarde tona.
Ukazujući na to da Srbija raspolaže ogromnim energetskim resursima i da, pored ulaganja u obnovljive izvore energije, neće naprečac zapostaviti ni ostale potencijale u ovoj oblasti, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović, naglasila je da će naša zemlja ispoštovati sve direktive evropske energetske zajednice, ali to ne znači odustajanje od izgradnje novih objekata koji će koristiti mrki ugalj i zadovoljavati visoke ekološke standarde.
- Ulaganje u novu rudarsku opremu i moderniju tehnologiju u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ prioritet je Vlade Srbije - istakla je ministarka, ukazujući da su u aleksinačkom basenu pronađene i do sada najveće rezerve uljnih škriljaca koje će, zarad ispunjavanja svih ekoloških standarda, biti eksploatisane najverovatnije kroz javne tendere, odnosno uz pomoć strateških partnera.
REZERVE ZATVARANjEM Aleksinačkog rudnika - posle nesreće u kojoj je, 17. novembra 1989, poginulo 90 kamarata, u ležištu su ostale utvrđene rezerve od 28 miliona visokokaloričnog mrkog uglja, mada stručnjaci tvrde da ga ima i znatno više. Što se tiče uljnih škriljaca, tu su i rezerve od dve milijarde tona, sa sadržajem od najmanje deset odsto sintetičke nafte. Dakle, radi se o ukupno 200 miliona tona ovog energenta.
Ovakve najave, naravno, raduju sve u ovom delu Srbije, a prvi čovek Aleksinca, Nenad Stanković, kaže da je opština - posle zatvaranja rudnika, te srozavanja ovdašnjeg PIK-a i većine privrednih kolektiva, mahom kroz lošu privatizaciju - spala na veoma niske grane i nada se konačnoj revitalizaciji privrednih aktivnost. Jer, kaže, raspolažu resursima kao malo koja druga sredina...
- Ako je to ikako moguće, mnogo očekujem od razvoja i napretka ovog kraja u kojem nema porodice iz koje bar neko nije bio rudar. Dok se druge, čak i bogatije zemlje najpre oslanjaju na sopstvene izvore energije, mi uvozimo ugalj iz Poljske i Rusije, a i sami smo bogati ovim energentom - zaključuje nekadašnji upravnik jame „Morava“, Mirko Bura.
SPREMNI
- NAŠ rudnik, formalno, još postoji u sastavu „Resavice“, ali bez sopstvenih otkopa, pa njegovih 340 rudara radi na investicijama u drugim srpskim ugljenokopima. Spremni smo za nove izazove, ali ništa ne zavisi od nas i prihvatićemo sve što odluči država - kaže direktor Aleksinačkog rudnika, Bogoljub Furtula.
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:462328-Blago-Srbije-u---jamama
.jpg)
