Izvor: Radio Dunav, 14.Nov.2018, 14:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
APATINSKI ARHITEKTA FERENC BERNHAUZER RAJHLE
Jednu od najprepoznatljivijih gradskih vertikala i najčešći motiv brojnih razglednica i fotografija, od samog momenta izgradnje, predstavlja reprezentativno zdanje apatinske Gradske kuće (danas zgrada SO Apatin). Ovaj impozantni građevinski objekat, namenski građen za potrebe apatinske opštinske administracije, u periodu 1907-1909. godina, realizovan je prema projektu jednog od najpoznatijih predstavnika secesijskog stila na ovim prostorima, arhitekte Ferenca Rahlea.
Jozef Franc Bernhauzer >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << Rajhle, talentovani arhitekta, koji će nizom reprezentativnih građevinskih objekata snažno obeležiti jednu epohu, rođen je u Apatinu, 23. februara 1869. godine. Nakon završene osnovne i Više muške narodne škole u Apatinu (od 1888. godine, Građanska škola), opredeljuje se za studije arhitekture, koje sa uspehom završava, 1891. godine, u Budimpešti. Prelomni momenat koji će za jedan duži period definisati njegov stvaralački put, bilo je poznanstvo sa arhitektom Edmundom Lehnerom, «ocem mađarske secesije».
Naime, kada je Lehner, zajedno sa arhitektom Đulom Partošem (takođe, Apatinac) radio na njihovom najuspešnijem projektu, Muzeju primenjene umetnosti u Budimpešti, Ferenc Rahle, se nalazio kod njih na praksi i kao početnik uspeo, u skladu sa nivoom stečenog znanja, da učestvuje u njegovoj realizaciji.
U početnoj fazi stvaralaštva nalazi se pod dominantnim uticajem Lehnera, dok se u kasnijem periodu, može konstatovati orijentacija ka bečkoj secesiji, što je rezultiralo nizom izuzetno uspešnih projekata sa karakteristikama obe varijante secesijskog stila.
Prelaskom u Suboticu, projektuje brojne građevinske objekte koji spadaju u najvrednija arhitektonska zdanja ovog grada i predstavljaju kulturnu baštinu od izuzetnog značaja. Nakon, Narodne kasine (1896.), Sirotinjskog doma (1896.), kasarne (1897.) i zgrade Gimnazije (1900.), Ferenc Rajhle projektuje, 1903. godine, stambeni objekat (Rajle palata), namenjen njemu i njegovoj porodici. Tom prilikom je ispoljio vrhunski talenat i realizovao svoje najuspešnije delo, koje se istovremeno smatra za najznačajniji arhitektonski objekat secesijskog stila na našim prostorima. Paralelno sa tim, izradio je nacrte, na osnovu kojih je urađen i kompletan nameštaj za enterijer ovo, briljantno osmišljeno, porodično zdanje.
Usledila je realizacija još nekoliko arhitektonskih projekata, kao što su: palata Grof u Segedinu (1912.), opštinska kuća u Čurugu (1913.), crkva u Bataseku i zgrada Štedionice u Pančevu.
Za njegovo ime vezuje se i projekat Vladičanskog dvora u Novom Sadu, mada on nije tvorac plana atraktivne rezidencije bačkog episkopa. Naime, da bi relaksirao napetu situaciju nastalu oko njegove izgradnje i demantovao tvrdnje da je bio privilegovan zbog kumovske veze sa patrijarhom Georgijem Brankovićem, čuveni novosadski arhitekta Vladimir Nikolić, nakon izrade projekta, daje Ferencu Rajhleu da se zvanično potpiše kao njegov autor.
Među brojnim aktivnostima kao građevinskog predizimača, izdvaja se angažman u vezi gradnje dvorca Karla Fernbaha fon Apatin, velikog župana Bačko-bodroške županije, 1906/7. godine. Ovaj velelepan i po dimenzijama izuetno velik objekat, imao je funkciju letnjikovca apatinske veleposedničke porodice Fernbah.
Izuzetno uspešna karijera se, iz nepoznatih razloga, prekida 1913.godine, i on, zaboravljen od svih, umire u Budimpešti, 1960.
Autor-Tomislav Šimunović
The post APATINSKI ARHITEKTA FERENC BERNHAUZER RAJHLE appeared first on Radio Dunav.
